МОЈЕ МНОГЕ ГОДИНЕ

Распусни живот који сам водио, моја непрестана заокупљеност супротним полом, ноћи које сам проводио са својим интелектуалним пријатељима, позоришта, представе, укусни ручкови и вечере и, што је најгоре од свега, моја страсна опчињеност овим стварима, нису ми дозвољавали да се концентришем на рад. Припремао сам концерте користећи велики репертоар који сам акумулирао током година, али без потребе да свирам боље, не гледајући у текст, ослањајући се потпуно на своје добро памћење и вешто стечено знање о томе како да употребим неке бисеве да бих у публици изазвао одређени степен одушевљења. Укратко, нисам могао да се похвалим ни једним јединим делом које сам свирао потпуно верно и без неког техничког недостатка. Читаоцу који би могао да се ужасне од оваквог признања дугујем неколико речи објашњења. Мој истински велики таленат за музику и нарочит дар за клавир остали су нетакнути. Уз све страшне мане које сам управо споменуо, никада нисам одсвирао ниједно дело без дубоког осећања и дубоке љубави према њему, а када сам био надахнут (а то је велики дар небеса), ово осећање и љубав стизали су и до публике. Врло често, савршенство у сваком детаљу, до којег се долазило многим часовима озбиљног рада, остављало је публику хладном зато што је недостајала она права суштина значења музике.

АРТУР РУБИНШТАЈН

(Из књиге Моје многе године)