ЖИВАН САРАМАНДИЋ

Монографија о Живану Сарамандићу представља мозаик његовог живота, садржи стручну анализу оперских извођења прослављеног баса, осврт познавалаца и пријатеља Живана Сарамандића, есеј о љубави његове животне и уметничке сапутнице Милке Стојановић, најлепше сачуване фотографије његовог живота, најзанимљивије текстове из штампе, садржи скице, есеје, интервјуе, делове његовог живота, монографија је збирка новинских чланака, чувар интервјуа, афиша, плаката, програма, репертоара, премијера, фељтона...

Један од највећих пијаниста Свјетослав Рихтер, чувен по извођењу Чајковског, био је одушевљен Живановом интерпретацијом и после завршетка представе пришао је Живану, у налету одушевљења скинуо своју кравату и поклонио му је.

После колосалног испевавања арија из „Бориса Годунова”, у сали у којој су били представници Опере Метрополитен настао је тајац који је трајао све док чувени Боб Ломбардо није устао, пришао Живану и с огромним запрепашћењем му признао да је он највећи бас којег је икад чуо.

Снажно осећање словенства прославило га је на гостовањима у Совјетском Савезу, где је одржао око седам стотина концерата на руском језику.

„Највише су ми одговарале турнеје по Русији, кад већ почнем да дишем на руском у њихову свакидашњицу, почнем да мислим, да сањам на руском... Ја сам човек који не може да опстане у Француској, у Немачкој. Апсолутно сам Словен и веома сам поносан на то”, говорио је Живан.