НАЦИОНАЛНО БРЕНДИРАЊЕ

Све државе у свету својом политичком активношћу, популарном културом, спортским успесима, техничким достигнућима, производима, књижевношћу, филмом итд. шаљу другима одређене поруке о томе шта нација мисли, осећа, шта воли или не воли, шта вреднује, поштује и у шта верује. Филип Котлер имиџ земље дефинише као „скуп уверења и утисака које људи имају о некој земљи“. Национално брендирање, стварање одређене слике о посебности и карактеристикама неке нације, врши се, дакле, националном културом, економијом, политиком, уметношћу, спортом, кулинарством, архитектуром, музиком итд. Ове поруке држава треба дискретно да програмира, усмерава и шаље у свет као своју пожељну слику властитог идентитета. Бренд државе, као кровни бренд, утиче на тржишну вредност сваке робе која се у њој производи. „Потрошачи повезују очекивани квалитет с пореклом робе коју прибављају“, пишу аутори.

Овом својом стручно, јасно и лепо написаном књигом Светислав Миловановић и Марио Лукиновић убедљиво су показали да ребрендирање државе, промена бренда нације, представља важан државни посао који подразумева и захтева познавање целокупног процеса, као и посебних психолошких механизама његовог настанка и образовања. Сигуран сам да су аутори на најбољи могућни начин објаснили и разјаснили комплексан процес, средства и често скривене механизме креирања бренда. А они који усмеравају и воде државу одлучиће о томе да ли ће и како ће искористити ова сазнања у креирању новог, допадљивог и снажног бренда Србије.

Жарко Требјешанин