НАЈЛЕПШЕ СРПСКЕ ПРИЧЕ ,ПРИРЕДИО МИЛИСАВ САВИЋ

Чињеница је да се интегрална српска проза развијала по генерацијама и да је свака од њих у историјске токове приповетке уносила своја језичка, стилска, структурална, мисаона, емотивна и друга својства. Читајући књигу најлепших српских прича кристално се јасно могу сагледати све приповедачке генерације и приповедачке индивидуалности како су се развијале и развијају у континуитету кроз раздоблја књижевно-историјских и друштвених преврата.

У овој књизи заступлјени су најзначајнији српски приповедачи од XIII до прве половине XX века, од Г. С. Венцловића, Доситеја Обрадовића, Јакова Игњатовића, Стевана Сремца, Лазе Лазаревића, Домановића, Матавулја, Боре Станковића, па све до Исидоре Секулић, Црњанског и Андрића... Сви ови писци били су јаки индивидуалци са изразитим приповедачким системима, са јаком експресијом, са несагледиво дубоким мислима и емоцијама и, оно што је најважније, њихова проза је стварала духовну климу, проветравала време, уносила наду у живот и надахнуто отварала путеве ка будућности. Управо ове вредносне дестинације препоручују ову антологију као незаобилазну књигу за сва времена...