НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА

Насеља српских земаља, прва књига едиције „Корени“, коју је, у сарадњи са Српском академијом наука и уметности покренуо Службени гласник, посвећена је делу Јована Цвијића, оца српске антропогеографије.

Како истиче приређивач Борислав Челиковић, већ сам наслов првог тома „има за циљ да укаже на првобитни наслов едиције Првог одељења српског етнографског зборника, осмишљене и покренуте по замисли Јована Цвијића и његових сарадника“.

Окосницу Челиковићевог избора представљају Цвијићеве студије објављене у Српском етнографском зборнику, почевши од „Антропогеографских проблема Балканског полуострва“, која је и у првобитној верзији „Насеља“ била уводна, и која је посебно значајна због чињенице да су у њој објављена и „Упутства за истраживање села“, на којима су тадашњи и будући истраживачи темељили свој рад. У овај избор Челиковић је уврстио и „Увод“ за другу књигу „Насеља“, као и фотографије из друге свеске пратећег „Атласа“ које представљају посебну драгоценост. Следи студија „Антропогеографски проблеми“, коју је Цвијић, у делимично измењеној варијанти, укључио у једну од својих најзначајнијих синтеза „Балканско полуострво и јужнословенске земље“. Ова књига је првобитно објављена на француском, а потом, у допуњеном издању, на српском, са значајним бројем нових фотографија, цртежа и карата, такође уврштених у овај избор. Следећа студија у овом избору су „Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице“, такође саставни део „Балканског полуострва...“, којима Цвијић заокружује проучавања миграционих кретања балканског становништва. Коначно, ту је студија „Психичке особине Јужних Словена“, коју су постхумно приредили Цвијићеви ученици Јован Ердељановић и Боривоје Дробњаковић, а која, по много чему, представља круну наведених истраживања.

У Челиковићев избор уврштен је и Цвијићев извештај Српској краљевској академији из 1906. године, са прегледом резултата рада на пројекту и проблема са којима се сусрећу његови сарадници, као и етнографска студија „Упутства за истраживање народа и народног живота“ Цвијићевог ученика и најближег сарадника Јована Ердељановића.

Међу великим бројем чланака написаних о Цвијићевим антропогеографским радовима, Челиковић је издвојио „Цвијићеву антропогеографску школу“ Миленка С. Филиповића и „Рад Јована Цвијића на проучавању етнопсихичких особина Србије“ Петра Влаховића.

Уз „Библиографију Српског етнографског зборника“, која на најбољи начин сведочи о монументалности подухвата, и која је дата на крају, ова књига, тако, представља истовремено неопходно упутство за разумевање целокупне едиције и омаж човеку без кога ни упутство ни едиција не би били могући.