О СРЕЋИ

Емилу Шартијеу, познатом под псеудонимом Ален, било је, као филозофу, сасвим довољно да се окрене сопственој природи да би у њој препознао силовите жудње и необуздане страсти од којих је човек сачињен и које управљају његовим понашањем. У сваком погледу, Ален припада породици универзалистичких мислилаца. Толико је дубока демократичност тог човека и његовог дела које се, полазећи од једнакости (која не подразумева идентичност) потреба отвара према једнакости услова, и не признаје никакву хијерархизацију осим оне унутар јединке, коју врши сама та јединка. Његов опус, од Марса или разматрања о рату и Система лепих уметности до Бога, подробно приказује човека (Идеје и епохе), доноси продорну егзистенцијалну анализу (Разговори на обали мора), развијајући се као оригиналан и постојан филозофски пројект. Наиме, бистроока мудрост ових есеја, које Ален, у датим околностима, посвећује човековој вештини да буде срећан, не почива на морализму, него првенствено на филозофији. Дакле, док се херој мучи, воља се наслађује заповестима. Будимо сигурни у то!