ОГЛЕДИ ИЗ ЈУРИСПРУДЕНЦИЈЕ И ФИЛОЗОФИЈЕ

Објављивањем овог дела наставља се представљање научног опуса Херберта Харта једног од најзначајнијих теоретичара права у другој половини прошлог века.

У Хартовим огледима представљене су основне теме његове теорије: порицање нужне везе између морала и права; тезе да право у многим случајевима остаје „немо“, да судови у том међупростору врше ограничену институционалну законодавну власт, тј. дискрецију; улога правних принципа (тј. улога аналогије по којој вршење те дискреције мора бити у складу са основним принципима на којима почива дотични правни систем); теза о постојању централних и периферних случајева на које се нека правна норма примењује итд. Дакле, то су есеји у којима се очитује оно специфично Хартово позиционирање између крајности Дворкинове теорије права утемељене у моралу и тоталног редукционизма скандинавског реализма који одбацује као бесмислене све моралне судове у праву. То је међупростор између „племенитог сна“ и „кошмара“, како их Харт назива.

Херберт Харт (1907–1992), британски правни филозоф, представник је правног позитивизма. Његово најзначајније дело Појам права (The Concept of Law) сматра се „класичним делом филозофске јуриспруденције“. Превод трећег издања овог дела Службени гласник и Правни факултет објавили су 2013. године.