ОМЧА

Сенчин је изразити представник и (уз Захара Прилепина) зачетник новог реализма у руској књижевности, па чак и главни јунак или прототип главних јунака у већини сопствених дела. Сурово приказивање стварности, без украшавања и без покушаја да се нешто ублажи, окрутни јунаци који се понашају као обични људи у животу далеком од бајке чине карактеристике Сенчинове прозе.

Тема ове књиге су промене. Тема младости и бунта, која поново обузима људе средњих година. Пошто су стекли признање, статус, породицу и обрели се укопани у кућу и навике, осећају жељу да све пониште и започну живот из почетка. Реалиста Сенчин води ризичну игру. Он задире у границе туђег искуства са чврстом намером да га проживи, и то на најмрачнијим, најнедоступнијим местима, која су, за разлику од објава на Фејсбуку, и најмање читљива.

Валерија Пустова

Сенчин је чврсто укорењен у модерност и реалност, али се не плаши ни шкакљивих, па чак ни горућих тема. Довољно је рећи да је насловна прича, по којој је књига добила име – белетризован, али апсолутно препознатљив случај „атентата и васкрсења“ Аркадија Бабченка.

Михаил Визељ