ОВА ПРИЧА

Важно је схватити како људи бирају имена. Умрети и дати име – то је, вероватно, једино што чинимо искрено, током читавог живота.

Ово је роман о човеку који је покушао да сагради своје снове, да учествује у простору и брзини више него у својој судбини. Либеро Пари је из свог блатњавог села видео еру сјајних аутомобила. Ултимо, његов син, видео је читав двадесети век у кључним симболима: аутомобилу, филму, рату… у свему што је доживео цртајући своје искуство не као мапу живота, већ као тркаћку стазу, јединствени пут који почиње и затвара се у себи и који не води нигде осим у сферу у којој људски закони више не важе. Тамо где је све љубав и сан или обоје заједно.

Алесандро Барико је у једној „обичној“ причи описао јединственост сваког живота и непоновљивост доживљаја које тумачимо кроз судбине других људи.

Ултима упознајемо у прицама малобројних који су га разумели, већини који су од њега видели само „златну сенку“ и на страницама дневника жене која га је волела, трагајући до краја живота за тркачком стазом коју је само за њу створио у тренутку када су им се разишли животни путеви.