ПИТАО САМ МАЛОГ ПУЖА

„Циганска музика има мултижанровску матрицу.  Шаби је на заиста невероватан начин умео да искористи ту „компаративну предност“, и да врло маштовито, смело а складно, измиксује најразноврсније утицаје: од севдалинке до шансоне, од госпела до канцоне. Његове заувек памтљиве мелодије – на размеђи порочне меланхолије и стрејташке ласцивности – могу да се подвргну било каквом ритмичком третману. Боса нова, румба, реге или свинг – ништа није могло да оштети њихову суштинску лепоту и трајну заводљивост."

(Зоран Ћирић)

Срце циганско је нешто најтужније и најрадосније у исти мах, што  је драги бог дао њима, а и нама, да се, онда кад нисмо ни себи баш најјаснији, боље разумемо. Такво једно срце, све време, док читате књигу Питао сам малог пужа, куца с њених страна, чинећи од ње један људски кардио-ромо-грам, тако редак у данашње време.