ПЛАНЕТА ДАДА

Студија ПЛAНЕТА ДАДА: Историјат и поетика Предрaга Тодоровића заснована је на савременој теоријској мисли о књижевности, и представља једну опсежну компаративну, историјску и поетичку презентацију дадаизма. Истовремено, аутор изводи, можемо рећи, дефинтивно културолошко „смештање“ ДАДЕ у књижевноисторијски и књижевнопоетички хоризонт. Указујући на дадаистичку субверзивност, нихилизам и мултимедијалност, монографија Предрага Тодоровића ревитализује критичку свест ДАДЕ, али и свога теоријског дискурса. Критичку свест, у смислу развејавања свих облика (поетичке, дискурзивне) „репресије“ уврежених естетских вредности, свој теоријски поглед стављајући у службу дадаизма и „деконструкције“. Педантна, кохерентна и свеобухватна, ова монографија, заједно са делима аутора која су предмет поетичког истраживања, саму себе ставља у ред студија, све ређих у нашој науци о књижевности, које у елементарном хуманистичком и књижевнотеоријском смислу конституишу реалне књижевне вредности. Историјска реконструкција ДАДЕ није само историјска, нити само симболична (књига је написана на стогодишњицу дадаизма), колико геокултурна. Од рођења дадаизма и првих дадаиста, аутор, поред историјске „нарације“, геокултурно мапира ДАДУ, али истовремено отвара њене поетичке одлике, које ће у другом делу књиге бити темељније испитане. Држећи се устаљене и већ стратификоване теоријске логике разумевања овог „загонетног“ авангардног покрета – протејска промена, противуречност, алогичност, несталност, контрадикторност, дадаистичке поетике негације, разарања устаљених уметничких кодова – аутор ДАДУ позиционира од Цириха, Њујорка, Келна, Хановера, Париза, Шпаније, Белгије, Русије, Југославије, Јапана. Од, дакле, историјског до поетичког идентификовања ДАДЕ, у монографији се све више кристалише дадаизам у свом пуном обиму и разграђује „маска“ свега што је дадаистички улог у себи називао на други начин. Неизбежно, део о Неодади (постдади) ове студије перспективизује дадаизам до данашњих дана, и то као место поетичког идентитета свих варијабли модернистичке (посебно неоавангардне) поетике, па би тако расправа о било ком облику модернизма требало, сматра аутор, да крене од дадаизма. Усредсређена ка субверзији, отпору, преврату, нихилирању, али заснована на деликатно изведеном књижевно-компаративном и интерлитерарном истраживању, ова монорафија је и више него провокативна.

(Проф. др Драган Бошковић)