ПОЕТИКА ЧИСТОГ ДАХА

Књига Валентине Хамовић усредсређује се на концепт наивне поезије Милована Данојлића који у његовом књижевном систему има далекосежан поетички одјек. Теоријска поставка концепта наивне песме образлаже се кроз Данојлићев прецизан опис природе и функције књижевности за децу. Управо у поменутом теоријском дискурсу овога концепта, који почиње расправама и есејима с краја педесетих и почетком шездесетих година 20. века, први пут се назире оно што се може назвати differentia specifica књижевности за децу у оквирима српске књижевности. Ауторка се бави терминолошким особеностима појма наивна песма, сагледаног у књижевноисторијској и теоријској оптици, потом се усмерава на истраживање веза између Данојлићевог теоријског обрасца поезије за децу и саме поезије, кроз преглед његових збирки дечје поезије. У разматрање се уводи и Данојлићева проза о детињству, по одређеним особинама укључена у подручје наивне књижевности, у границама које је поставио сам аутор.

Валентина Хамовић закључује истраживање бавећи се сликом детињства у Данојлићевој поезији и прози будући да се феномен детињства и одрастања показује као кључно везивно ткиво ова два књижевна корпуса.

Радивоје Микић