ПОКОЈНИЦИ ИЗ ЗЕЛЕНОГ ВРТА

Радња романа Покојници из зеленог врта прати две приповедачке линије: прва је смештена у завршницу Другог светског рата на подручје данашњег северозападног Ирана за време инвазије снага династије Пахлави на код нас мало познату државну творевину Аутономну Републику Азербејџан, која је постојала између 1945. и 1946. године. Прича прати судбину Балаша, радијског спикера и ратног извештача пуног ентузијазма, који пред инвазијом владиних трупа са једноипогодишњим сином покушава да се домогне совјетске границе, заједно са десетинама изданих и на цедилу остављених припадника оружаних снага и симпатизера Демократске партије Азербејџана. Суочење с болном истином о издаји кулминираће на граничном прелазу, када бегунци схвате да је прелаз преко границе и спас у зеленом врту намењен само елити. Овај друштвено-историјски контекст романа је, уједно, позадина страдања и расула три генерације Балашеве породице. Друга линија измештена је петнаестак година у будућност и описује живот дечака Булута на селу, који протиче под оштрим стегама и често веома неправедним односом очуха и полубрата према њему. Дечак, туђинац у кући, оптерећен пореклом, покушава да открије своје корене и разбацаним крхотинама сећања и непровереним причама попуни празан мозаик свог живота. Село је место где се горка реалност преплиће с другом, метафизичком реалношћу, чији се одблесци и назнаке пројављују кроз гласове непознатог порекла, бивола који може да види духа или спорадично појављивање тајанствене особе која дечаку улива самопоуздање. Бајрами у роману на виртуозан начин спаја и сажима оба приповедачка тока, пружајући интригантно, узбудљиво и упечатљиво штиво – по многима свој најбољи роман – које увелико надилази обичан историјско-друштвени контекст и његовом аутору потврђује епитет једног од најзначајнијих савремених иранских писаца.

Александар Драговић