ПОЛОЖАЈ И ПЕРСПЕКТИВА УСТАВНОГ СУДСТВА

Полувековна традиција постојања Уставни суд Републике Србије сврстава у ред најстаријих европских уставних судова. Његова мисија „чувара Устава“ отпочела је, сада већ давне 1963. године, контролом уставности и законитости општих правних аката у Републици Србији, а од доношења Устава Републике Србије 2006. проширена је и на индивидуалну заштиту људских и мањинских права и слобода. Пола века уставног судства представља не само значајан јубилеј за Уставни суд, већ и потврду трајног опредељења Републике Србије да уставносудском контролом власти, а посебно проширивањем надлежности Уставног суда, обезбеди делотворно остваривање начела владавине права, као једног од врхунских принципа сваког демократског друштва.

Уставни суд је 50 година свог постојања у 2013. обележио низом манифестација. Најзначајнија међу њима била је Међународна конференција на тему „ПОЛОЖАЈ И ПЕРСПЕКТИВЕ УСТАВНОГ СУДСТВА“, која је од 16. до 18. октобра 2013. одржана у Београду, у Дому Народне скупштине, уз подршку Немачке фондације за међународну правну сарадњу (IRZ), Венецијанске комисије, Пакта за стабилност југоисточне Европе и Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

Зборник радова са Међународне конференције „Положај и перспективе уставног судства“ који је пред вама садржи радове и излагања учесника овог скупа. Искуства представљена на Конференцији резултирала су заједничком оценом да се уставни судови данас сусрећу са истоветним или битно сличним изазовима што намеће потребу даљег развијања међусобног уставносудског дијалога који би водио изградњи заједничке европске уставноправне свести, уз сво уважавање различитости и особености националних уставних судова. Стога Зборник има за циљ не само да остане трајна успомена на обележавање 50 година уставног судства у Србији, већ и да свима којима уставно право „лежи на срцу“ употпуни сазнања о изазовима са којима се сусреће савремено уставно судство.

(Весна Илић Прелић, председник Уставног суда Републике Србије)