ПОВЕЉА КРАЉА МИЛУТИНА МАНАСТИРУ БАЊСКА У ДВЕ КЊИГЕ

Прва књига: прво интегрално фототипско издање изворног рукописа рашке повеље из 1314–1316, Светостефанске хрисовуље, коју је краљ Милутин издао по завршетку градње своје гробне задужбине, Манастира Светог Стефана у Бањској. Препис ове повеље у облику књиге (начињен приближно када и изгубљени оригинални свитак), пронађен 1889. у Старом Сарају у Цариграду, чији је текст штампан у два издања у Београду и Бечу 1890, први пут се изворно објављује према снимцима добијеним од истамбулског Музеја Топкапи.

У другој књизи, уз превод повеље на савремени српски језик, штампана су у аутентичном облику (фототипски) оба њена претходна издања, београдско (Љубомира Ковачевића) и бечко (Ватрослава Јагића); студија Ђорђа Трифуновића о историјату повеље (са прилозима, међу којима и девет досад необјављених писама Стојана Новаковића и Ватрослава Јагића о штампању повеље); студија академика Александра Ломе посвећена укупној топономастици споменика; два прилога Виктора Савића о односу изворног текста и његових графичко-типографских представљања; студија Гордане Томовић о географском простору, убикацији и границама Милутиновог дарованог властелинства.

Награда „Моштаница – за издавачки подухват године“, Бања Лука 2012.

Награда за вредно репринт издање другог фестивала „Пази шта читаш - хуманистика, култура, уметност".