ПРАВОСЛАВЉЕ И МОДЕРНОСТ

Основна тема којом се, директно или индиректно, баве готово сви текстови у књизи јесте указивање на значај и утицај друштвених околности на нашу религиозност. Друштвени контекст за хришћане добија на важности због чињенице да је деценијама све секуларнији, стварајући нам озбиљне проблеме у разумевању сопственог хришћанског идентитета. Данашњи се хришћанин најчешће налази у процепу између две понуде – оне хришћанске и друге, секуларне, што га уводи у озбиљна егзистенцијална искушења избора који није лак, а често је и погрешан. У таквој ситуацији један проценат верника одлучује се на идеализацију прошлости и демонизацију модерности. Другим речима, одлучује се на бекство од историје и из историје и ламентирање над духом времена. На нивоу теологије то значи затварање у сопствене духовне, научне, појмовне, језичке, институционалне и сличне оквире који нити узимају у обзир ширу друштвену позадину, нити кореспондирају са њом. Сматрам, такође, да одговоран задатак новог разумевања и повезивања Цркве и савременог друштва може и треба да изврши практична теологија, као она која се занима за веру доживљену и остварену не само на личном и еклисијалном (премда, наравно, и то), већ и на друштвеном плану, пошто директно подразумева и одређену праксу.