ПРАЗНА ПЛАНЕТА

Велики пресудан догађај XXI века – један од оних пресудних у историји човечанства – догодиће се за три деценије, отприлике, када глобално становништво крене да опада. Када то опадање једном почне, никада се неће зауставити. Не суочавамо се са изазовом популационе бомбе, већ популационог банкрота – немилосрдног проређивања људског стада из генерације у генерацију. Ништа налик томе никада се раније није десило.

Људско крдо су у прошлости проређивали глад и куга. Овог пута, проређујемо сами себе; бирамо да нас остане мање. Да ли ће наш избор бити трајан? Одговор је – вероватно да.

Мада су власти понекад успевале да увећају број деце које су парови вољни да имају кроз великодушне дечје додатке и друге видове помоћи, никада нису успевале да стопу плодности врате на заменски ниво, од просечно 2,1 детета по жени, који је потребан за одржање популације. Сем тога, такви програми су веома скупи и често бивају обустављени током економских недаћа. А и дискутабилно је да ли је неетички да власти покушавају да убеде неки пар да има дете на које се иначе не би решио.

Када се скрасимо у све мањи свет, да ли ћемо славити или жалити што нас је све мање? Да ли ћемо се мучити да сачувамо раст, или ћемо без кукања прихватити свет у коме људи просперирају и мање се упињу? Не знамо...