ПРИРОДНО, НОРМАЛНО, ИСПРАВНО

Природно, нормално, исправно
Да прошлост не би била вид смрти, да садашњост може да произведе мотивацију да се у неизвесну будућност инвестира постављање циљева који ће само можда бити остварени, потребна је једна врста континуитета који није пуки континуитет времена које пролази већ континуитет који, као резервоар, чува прошлост у ономе што јесте, што је садашњост, и све то преноси у будућност, будућност за коју се узима да ће заиста доћи, и да ће се у њој наћи сачувано оно што је било важно у прошлости и бити сабрано у смислену целину која се неће „састојати“ из произвољно напабирчених окрајака удобне и необавезне произвољности. Та целина ће садржати многе састојке који конститутивно делују на „производњу“ оног смисла који ће остварене, па и неостварене, вредности уредити тако да инвентар њиховог постигнућа превазиђе пролазност и произвољност, и постави демаркацију између онога што, ма колико било стварно па често и неодољиво привлачно, није важно и онога што је важно и у томе истрајава. Неки од тих састојака су, као посебне теме, предмет истраживања у овој књизи.