РАДОВАН ПОПОВИЋ

Нај­све­о­бу­хват­ни­је и нај­тач­ни­је је ре­ћи: Ра­до­ван По­по­вић је нај­зна­чај­ни­ји, нај­ве­ћи, нај­по­зна­ти­ји, нај­све­стра­ни­ји би­о­граф срп­ске књи­жев­но­сти. По сво­јој има­ги­на­тив­но­сти и ис­трај­но­сти, мо­гло би се ре­ћи да је је­ди­ни у срп­ској књи­жев­но­сти ко­ји на том ни­ма­ло јед­но­став­ном, а сва­ка­ко и бес­крај­но важном по­слу ис­тра­ја­ва де­це­ни­ја­ма, и дан­-да­нас. Кад то ка­жем, имам на уму ње­го­во огром­но зна­ње и енер­ги­ју ко­ју ма­ни­фе­сту­је тра­га­ју­ћи за нај­сит­ни­јим де­та­љи­ма ко­је по­том, као дра­гу­љар, скла­па у би­о­гра­фи­ју сва­ког ју­на­ка ко­јим се ба­ви. По­по­ви­ћев из­бор је дик­ти­ран све­о­бу­хват­ном оп­чи­ње­но­шћу ства­ра­о­цем о ко­ме гра­ди нај­мо­ну­мен­тал­ни­ји и ви­шес­тру­ко зна­ча­јан спо­ме­ник. Пре­ци­зни­је ре­че­но, пи­ше о пи­сци­ма и ства­ра­о­ци­ма ко­ји су сво­јим де­лом и жи­во­том у свим сег­мен­ти­ма обе­ле­жи­ли епо­ху и вре­ме у ко­ме су де­ло­ва­ли и ства­ра­ли.

(Гојко Тешић)