РАНИ БАХТИН

Ове године, у едицији Појмовник, Службени гласник је објавио монографију Рани Бахтин Душана Радуновића, професора руске књижевности, филма и културне историје на Катедри за славистику и источноевропске студије Универзитетског колеџа у Лондону. Књига, подељена на шест поглавља, бави се проучавањем списа теоретичара књижевности и културе Михаила Бахтина насталих између 1919. и 1929. године – од програмског текста „Уметност и одговорност“, па до чувене монографије Проблеми стваралаштва Достојевског.

Ауторово  интересовање за Бахтина и његову мисао старије је од Радуновићеве британске универзитетске каријере. Оно вуче корене из ране, студентске, београдске фазе његовог интелектуалног развоја. Велики руски мислилац, очигледно, представља трајни предмет његовог занимања,  и заузима, у најмању руку, позицију првог међу једнакима у односу на истакнуте представнике других области којима се Радуновић бави, као што су, на пример, социологија и филозофија знања, или историја и теорија источноевропског филма. Због тога не треба да чуди што је, иако релативно млад, Душан Радуновић један од најрелевантнијих, ако не и најрелевантнији бахтинолог са наших простора, као ни то што у овој књизи, иако за тему има само један период Бахтиновог развоја и само један део Бахтиновог раскошног дела – читалац има прилику да назре континуитет мисли једног од најинспиративнијих проучавалаца литературе у њеној хиљадама година дугој историји.