РЕЧНИК ЗАЉУБЉЕНИКА У ФРАНЦУСКУ

Француску волим душом и телом, као стидљиви удварач, али и задовољен љубавник. Грлим је, упознајем све њене скривене кутке: она ме одушевљава, опчињен сам. Наша је веза чулна. Њену земљописну путеност радо окивам у злато историје и напајам крвљу прошлости. Моје родољубље је грубо, неотесано, налик на веру простога човека. Француз сам у изворном смислу јер сам непрерађен, сиров изданак тога тла: управо то ме и чини поноситим, баш због тога је наш однос сладострастан. Ту древну земљу волим као што витез воли племениту госпу, као што војник воли крчмарицу; волим је и као учењак своју науку, као сељак сточно благо, онако како буржуј љуби свој новац, а верник мошти светачке.

Француска ме опушта, с њом ми је лепо и пријатно, као што други уз вино постају весели и полетни; носим је у срцу и на ђоновима. Француз сам по осећању и по савести: али то родољубље није дошло мојом вољом, нити је икада било предмет моје бриге. Чињеница да сам Француз није ме опседала: увек ми је само доносила радост, задовољство.

(Дени Тилинак)