САБОРИ РАСКОЛА

Монографија доц. др Горана Васина, Сабори раскола, Српски црквено-народни сабори у Хабзбуршкој монархији 1861-1914, представља круцијалан искорак у познавању историје српских црквених и световних елита у Двојној монархији у другој половини 19. века и почетком 20. века. Васин је детаљно, помно и минуциозно анализира дешавања на најважнијој институцији Срба у Хабзбуршкој монархији, али и много шире, утицаје који су долазили из Кнежевине/ Краљевине Србије, као и утицаје борбе за црквено-школску аутономију на формирање црквених и просветних институција у Босни и Херцеговини после 1878. године. Посебан квалитет монографије лежи у чињеници да је писана на прворазредној архивској грађи, која је кроз читаву деценију истражена, како наводи аутор о архивима од Цетиња до Беча. Импонује чињеница да је аутор из броја у број пратио писање српске штампе у Хабзбуршкој монархији током целог периода 1861-1914, али и београдске, пештанске и бечке штампе. У Васиновој монографији јасно се виде утицаји структуралистичког поимања анализе процеса дугог трајања, што монографији даје целину, и одражава став аутора да су расколи код Срба у Монархији главно обележје пуних пет деценија политичког живота. Васин посебно даје другачије виђење и тумачење ставова и идеологије српских политичких и црквених елита, што монографији даје изузетно место у проучавању и сагледавању историје Срба пречана на прелому векова.