СЈЕНИЦА И ПЕШТЕР

Јован Цвијић, Пештер на југоистоку од Сјенице (1914)

Боривоје Ж. Милојевић, Пештер и Сјеница. Антропогеографска скица (1920)

Радослав Љ. Павловић, Сјеница и Пештер (1948–1952, први пут се објављује)

Ејуп Мушовић, Пештер и његово становништво у прошлости (1980); О неким заједничким обичајима муслиманског и православног становништва Пештери и Бихора (1979)

Салих Селимовић, Остаци хришћанских традиција код муслимана у Средњем Полимљу, Бихору и на Пештерској висоравни (2006); Презимена и њихово порекло на Сјеничко-пештерској висоравни (2019)

Милисав Лутовац, Породична задруга на Пештеру у Старој Рашкој (1973); Сточарство и сточарски живот на Пештерско-сјеничкој висоравни (1977)

Војин Вуковић, Сјеничке куће на точковима (1939)

Радмила Павићевић-Поповић, Споменка Милошевић, Тузињски станови на Пештери

(1991)

Јован Крунић, Сјеница – наслеђена архитектура и структура плана вароши (1980)

Јасна Бјеладиновић, Компаративно одређење народне ношње српског и муслиманског становништва унутар Сјеничко-пештерске висоравни и у односу на суседне и друге области (1992)

Оливера Васић, Чобанске игре на Сјеничко-пештерској висоравни (2003)

М. С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Санџака (1967)

Поговор: Борисав Челиковић, Истраживања из Сјенице и Пештера

Сјеничка котлина и Пештерска висораван, која се дели на Горњи и Доњи Пештер, чине јединствену предеону целину која се назива Сјеничко-пештерска висораван, са надморском висином изнад 1000 метара. Пештер је јужно од планине Гиљеве, Расанског поља и планине Нинаје, на југоистоку се граничи са пределом Штавице, на југу Рожаја, а на западу Горњи Бихор и Корита у Полимљу. Сјеничко поље је северно од Пештера, између Рашке на истоку, Моравичког и Нововарошког Старог Влаха на северу и Полимља на западу. Читав предео омеђавају планине: Крушчица (1655 м) и Жилиндар (1616 м) на југу, Јадовник (1734 м) и Златар (1627 м) на западу, Јавор (1519 м) и Голија (1833 м) на северу и североистоку. Поред планинских венаца који Сјеничко-пештерску висораван, унутар  целине налазе се планине Озрен (1641 м), Гиљева (1617 м), Килавац (1471 м), Хомар (1461 м), Пометеник (1416 м), Сухар (1416 м), Нинаја (1362 м), Тројан (1351 м) и Јарут (1428 м), између којих се налазе типична крашка поља са насељима: Пештерско, Бороштичко, Сјеничко и Коштан поље.

Пределу Сјенице и Пештера 137 насељених место, од којих 101 припада општини Сјеница: Аливеровиће Багачиће, Баре, Бачија, Биоц, Блато, Богути, Божов Поток, Бољаре, Боришиће, Боровиће, Бреза, Брњица, Буђево, Вапа, Весковиће, Височка, Вишњева, Вишњице, Врапци, Врбница, Врсјенице, Голубан, Горње Лопиже, Гошево, Грабовица, Градац, Гргаје, Долиће, Доње Горачиће, Доње Лопиже, Драгојловиће, Дражевиће, Дружиниће, Дубница, Дуга Пољана, Дујке, Дунишиће, Жабрен, Житниће, Забрђе, Зајечиће, Захумско, Јевик, Језеро, Калипоље, Камешница, Кањевина, Карајукића Бунари, Кијевци, Кладница, Кнежевац, Козник, Кокошиће, Крајиновиће, Криваја,  Крња Јела, Крстац, Крће, Лијева Ријека, Љутаје, Машовиће, Медаре, Међугор, Милићи, Папиће, Петрово Поље, Плана, Пода, Понорац, Праља, Раждагиња, Расно, Распоганче, Растеновиће, Рашковиће, Сјеница, Скрадник, Страјиниће, Ступ, Сугубине, Сушица, Трешњевица, Тријебине, Тузиње, Тутиће, Увац, Угао, Урсуле, Ушак, Фијуље, Царичина, Цетановиће, Црвско, Црчево, Чедово, Чипаље, Читлук, Шаре, Штаваљ и Шушуре. Пределу Пештера припадају 32 насеља општине Тутин и то: Араповиће, Баљен, Баћица, Бороштица, Браћак, Бујковиће, Глоговик, Градац, Гујиће, Гурдијеље, Гуцевиће, Девреч, Делимеђе, Добри Дуб, Ђерекаре, Јаребице, Кониче, Лескова, Мелаје, Набоје, Ноћаје, Пленибабе, Потреб, Пружањ, Рамошево, Режевиће, Суви До, Точилово, Чаровина, Чукоте, Шароње и Шипче. Остала насеља општине Тутин припадају пределима Рашке, Старог Колашина и Штавице. Једно насеље предела припада општини Нова Варош – Мишевићи, а три насеља припадају општини Пријепоље: Аљиновићи, Горње Горачиће и Караула.