СЛОБОДНИ И ПОШТЕНИ ИЗБОРИ

„Слободни“ и „поштени“ два су придева која се најчешће наводе уз изборе. Постали су фраза званичника међународних организација, новинара, активиста за људска права, политичара и политиколога. Шта заправо стоји иза ових квалификација избора? Шта је објективна, поуздана и тачна мера „слободног“ и „поштеног“ у изборима? Ко је сертификовао и избаждарио мере за слободне и поштене изборе? Постоји ли и где је та линија која раздваја слободне и поштене изборе од оних који то нису? Ко је меродаван да оцени који избори одговарају мерним стандардима „слободно“ и „поштено“?

Зашто су управо они толико важни за изборно такмичење?

Каква је њихова веза са моделом репрезентативне демократије?

Списак питања овде није закључен и на њега се надовезују бројне дилеме везане за феномен који не престаје да интри гира теоретичаре и практичаре политике, псефологе и политичаре, са дијаметралних мотивационих позиција. Први траже поуздане критеријуме слободних и поштених избора и инструменте за тачно мерење њихове имплементације у конкретном изборном процесу како би разумели њихов утицај на интегритет избора. Други прихватају да стандарди буду саставни део изборних правила, али не престају да траже начине да у примени, разним манипулацијама, утичу на дисторзију њихове суштине са основним циљем освајања више гласова и мандата.