СОФИСТИ 3

У овој завршној књизи античких софиста налази се шест чувених говора једног од најранијих грчких ретора Антифона, из V века пре н. е. О Антифоновом животу се само нагађа, а ни кад је у питању његов идентитет ствари нису најизвесније. Али, говори о којима је реч сјајни су примери атинског закона на делу и правничког беседништва. Сви се односе на убиства, од којих су најмање два стварна, а остали су били беседничке вежбе о хипотетичким случајевима.

Било да говоре о реалним случајевима или измишљеним, они нам, свакако, откривају не само како се пред судом расправљало о злочинима него и начин мишљења који су промовисали старогрчки софисти; наиме, како мислити и закључивати с достојанством.

Антифона је, напослетку, демократска стара Атина погубила, баш као и Сократа, с којим је, према Ксенофоновим Успоменама, Антифон водио разговор, јер држава не воли оне који не верују у њене богове и подучавају критичком мишљењу.