СРБИЈА У ПРОЦЕСУ ПРИДРУЖИВАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ

Пројекат Србија у процесу придруживања Европској унији у свом завршном извештају презентираном у овој књизи настоји да пружи одговоре на сложена и каткад изузетно тешка питања. Прилози су подељени у три основне тематске групе. Прва се односи на утицај проширења Европске уније на сам процес европских интеграција, а прилози настоје да обухвате феномен унутрашњих промена у Унији насталих као последица њеног поприлично наглог проширења у периоду 2004–2007.Друга група прилога тематизује однос Србије и Европске уније у процесу придруживања Србије. У том оквиру покренуто је неколико посебних тема од кључног значаја за анализу и оцену стања односа. Прво је питање о унутрашњој консолидацији државе (Србије) у процесу транзиције, потом се кроз приказ преговора Србије и ЕУ око Споразума о стабилизацији и придруживању пружа дубинска слика сложених и често противречних односа ова два партнера у процесу придруживања Србије. Феномену прилагођавања Србије финансијском тржишту ЕУ посвећен је посебан прилог, а темат се завршава анализом утицаја питања Косова и Метохије на опште односе Србије и ЕУ, посебно у контексту придруживања Србије.Трећа група прилога посвећена је аспекту процеса придруживања Србије Европској унији који можемо означити именом „регионални приступ“. Техничко-географски појам „западни Балкан“ који је Унија наменила региону има посебно место у иновираном концепту стабилизације и придруживања (1999), где подстицање регионалне сарадње и различитих регионалних аранжмана има далеко већи значај у поређењу са генерацијом тзв. европских споразума о придруживању. Аутори разматрају различите аспекте овог феномена, од концепцијских, преко организационо-политичких до финансијских.Предајући овај зборник јавности, истраживачки тим Факултета политичких наука у Београду жели најпре да допринесе научној заснованости разматрања различитих тема из области европских интеграција, а потом и да настави, па и да додатно подстакне, иначе живу јавну расправу о овим питањима. Ако овај зборник допринесе рационалном усмеравању јавне дебате о овим питањима, он ће испунити своју сврху.  (проф. др Слободан Самарџић)