СРПСКА АТЛАНТИДА

Чуда су, према легендама, честа у Светој земљи. Казивања о чудима још чешћа.

О једном чуду прича се и у Светој земљи и у Србији. Јунаци приче су Свети Сава Освећени, Свети Јован Дамаскин и Свети Сава Српски. Наводно, још у шестом веку нове ере, игуман чувене палестинске лавре, Свети Сава Освећени – пре свог упокојења које се збило 532. године – прориче да ће једнога дана, у будућности, манастир по­ходити монах који ће се такође звати Сава, а биће царски син. Како ће га братија познати? Свети Сава Освећени даје своју „патерицу“, игумански штап израђен од слонове кости, и тражи да буде причвршћенa поред његовог гроба. Када дође тај поклоник у лавру, „патерица“ ће пасти пред њим. Сама, без ичијег покрета и трзаја, на необјашњив начин. И „патерицу“ одмах треба поклонити том поклонику, заједно са иконом Бого­родице Млекопитателнице.

Братија чува предање и поштује игуманов налог, а Свети Јован Дамаскин, који је два века касније у лавру донео Богородицу Тројеручицу, тражи да се и она придода жезлу Светог Саве Освећеног и Богородици Млекопитателници, када поклоник царске крви стигне у Палестину.

Све будуће братије чувају пророчанство.
И чекају.

У тринаестом веку у лаври се појављује као прост инок Растко Немањић, у монаштву наз­ван Сава. Прилази ктиторовом гробу и жез­ло пред њим пада. Братија је изненађена. Распитује се о поклонику, сазнаје да се зове исто као оснивач њихове лавре и да је син српског монарха. Још нису сигурни калуђери, враћају игумански штап тамо где је стајао. Следећег дана, Савa Немањић се опет поклања сенима Светог Саве Освећеног и штап некадашњег игумана опет пада.