ШТА ФРОЈД ЗАИСТА НИЈЕ РЕКАО

Психоанализа, учење о најдубљим загонеткама људске

душе, ни сама није ништа мање загонетна. Шта је

Фројд заиста тврдио, око тога се још увек ломе копља.

Али, за мене је права, крупна и изазовна загонетка откриће

да има много тога што Фројд никада није рекао, али му се то,

ипак, упорно приписује, а још ми је крупнији изазов то да

одгонетнем зашто му се баш то приписује. Предмет ове

књиге су, дакле, разнолике заблуде о Фројдовом учењу

и њихови мотиви, свесни и несвесни.

Ова књига о неразумевању Фројда, дакле, потребна је

свакоме ко не познаје довољно и детаљно психоанализу,

али свог образовања и себе самог ради жели да се

релативно брзо и тачно обавести о њој. Нарочито је потребна

ономе ко не жели да подлегне уобичајеним предрасудама и

заблудама о психоанализи. Ако неко осети аверзију према

психоанализи, не би требало тога да се стиди. То што нам се,

у самом почетку, у првом додиру са Фројдовом науком, она

може учинити апсурдном, глупом, фантастичном, дрском или

непристојном, готово да је „нормално“ с обзиром на наше

целокупно васпитање и на стечене мисаоне навике,

вредности и ставове.

Аутор ове књиге мора и сам да призна да му се при првом

сусрету са психоанализом ово учење учинило исувише

„натегнуто“, спекулативно, чак и мрачно, опасно.

Па ипак, осећао сам да ме те „луцкасте“ Фројдове теорије

истовремено на неки необичан начин и врло снажно привлаче.