СТАЛНИ ОБЛИЦИ ПЕСМЕ И СТРОФЕ

Књига Стални облици песме и строфе систематски је приручник какви у аналогном облику постоје на свим великим еврпским језицима. Садржи историју и теорију око седамдесет међународних сталних облика песми и строфа у српској књижевности, укључујући њихове подврсте и варијетете. Примери и евиденције њихове употребе наводе се у опусима око двеста педесет домаћих и страних аутора. Књига се може читати од почетка до краја ради стицања целовитог увида и знања, у мањим или већим целинама према врсти интересовања, и користити се за идентификацију сталних облика уочених у поезији. Врсте интересовања за ову област знања широког су распона. Уопште, употреба сталних облика сматра се знаком културне изграђености и техничке префекције. Подесни су за исказивање сложених садржаја или стања. Наметнута формална ограничења присиљавају аутора на трагање за језичким решењима која без тих ограничења не би била изнађена. Унутрашњу кострукцију сталних облика користили су прозни писци у композиционом обликовању приповетке, или поглавља у роману. Њихова употреба се култивише, постоје часописи у којима се објављују само рондои или сонети, као и колекционарство. Присутни су у популарној култури, у рекламама, називима производа намењених тржишту.