СТАРИ ВЛАХ

Петар Ж. Петровић, Стари Влах (1961)

Љубомир Мићић, Златибор (1925)

Драгиша Лапчевић, По сећању из прошлости (1930)

Марија Ђокић, Прилог проучавању становништва у неким златиборским селима (1977)

Љубомир Марковић, Светислав Љ. Марковић, Становништво Моравичког Старог Влаха (2002)

Радоје Ускоковић, Ивањица (1921); Манастир Ковиље (1922), Бијела црква (1924);

Сеоске и црквене славе по селима око Ивањице (1930); Кириџилук Ивањичког Старог Влаха (1927); Народна ношња по стровлашким селима око Ивањице (1926)

Јасна Бјеладиновић-Јергић, Промене у традиционалном одевању сеоског становништва у Ивањичком Старом Влаху у другој половини XIX и XX века (2001); О српској народној ношњи у нововарошком крају (1999)

Миљана Радовановић, Село Ивањичког Старог Влаха осамдесетих година ХХ века (2003)

Прота Јевстатије Караматијевић, Кроз Стари Влах (1920–1941)

Љуба Павловић, Нововарошки Стари Влах (1924)

Душан Дрљача, Етнолошке белешке о становништву златарског краја (1984)

Петар Рудић, Нешто о презимену Тороман (1999)

Поп Стјепо Трифковић, Вишеградски Стари Влах (1903)

Видан Николић Антропогеографски проблеми и досадашња истраживања говора Старог Влаха (1997)

Радослав Ђуровић, Говор Вишеградског Старог Влаха (1997)

Боса Росић, Цвијићева типологија старовлашког села (2005)

Милан М. Поповић, Из народног пчеларства у Старом Влаху и Златибору (1925)

Тихомир Р. Ђорђевић, Неки обичаји и веровања у Старом Влаху (1940)

Оливера Васић, Трагови обредних игара у селима Старог Влаха (2004)

Боривоје Дробњаковић, О гуслама и гусларима у златиборским Рудинама, Средства противу невремена на Златибору, Бајање противу змијиног уједа на Златибору  (1938)

Љубиша Ђенић, Гуслари на Златобору, Прикојасе, (1938) 

Поговор: Борисав Челиковић, Истраживања насеља у долини Ибра

Предеона целина Старог Влаха која обухвата простор Златиборског, Моравичког, Нововарошког, Прибојског и Вишеградског Старог Влаха, нема јасно утврђене границе, али у ширем смислу захвата области на југозападу данашње Србије, северно од реке Лима и источно од Дрине, у сливу Моравице и Увца северно од Сјенице. На западу се Стари Влах граничи са Босном, на југозападу са Старом Херцеговином, на југоистоку са Старом Рашком, на североистоку са Драгачевом и на северу са Ужичком Црном Гором. Разлози неутврђених граница су пре свега у различитим историјским, административним и антропогеографским основама посматрања.

Обрађено је 190 насељених места, која припадају општинама Ивањица – 46, Чајетина  – 37,  Ужице – 4, Нова Варош – 32, Прибој – 33, Рудо – 25 и Вишеград –13 насеља.