СВА НАША (НЕ)РАЗУМЕВАЊА

Основне карактеристике супротстављених интелектуалних табора у Француској у „позиционом рату“ поводом интерпретације ратова за југословенско наслеђе готово се савршено преклапају не само када је реч о нападу на Ирак, или с расцепима који су тада постојали поводом европске конструкције, него нпр. и када је реч о подржаваоцима и противницима „Жипеовог плана“, који је био удар на француску „државу благостања“. Главни „улози у игри“ налазили су се, дакле, пре свега у Европи, и у самој Француској, а не у Југославији, и били су повезани с кључним друштвеним проблемима који су оптерећивали француско друштво 90-их: од питања међународног позиционирања Француске, до дебата о имиграцији и ЕУ. Аутор утврђује да је дебата о разарању Југославије убрзала и делимично усмерила идеолошку рекомпозицију француског интелектуалног, али и политичког поља. Од „југословенске афере“, наиме, инсистирање на идеји о „црно-црвеној“ осовини омогућило је „демократско“ приближавање левог и десног центра око либералне политике, која је постала консензус на нивоу ЕУ. Овакво приближавање – и обесмишљавање традиционалне поделе на левицу и десницу, чију кулминацију представља Е. Макрон – било је могуће једино уколико би се јавно мњење уверило да десни и леви „популисти“ и „екстреми“ имају заједницке позиције. Рат заузимањем „прохрватских“, „пробошњачких“, „просрпских“ или „проалбанских“ позиција у време југословенске кризе служио је, дакле, примарно том циљу, а француски интелектуалци – кроз репрезентације ситуације у Југославији – говорили су у ствари о свом пожељном друштвено-политичком уређењу унутар Француске. Различити југословенски народи постали су тако у њиховој визији инкарнације конкурентских идеолошких концепата.

Ивица Младеновић је социолог политике. Ради као научни сарадник на Институту за филозофију и друштвену теорију (ИФДТ) Универзитета у Београду и као предавач на Université Paris 1 Panthéon-Sorbonne. Захваљујући стипендији Владе Француске, докторирао је социологију на Филозофском факултету у Београду и политичке науке на Université de Paris 8. Од 2015. је главни уредник српског издања интелектуалног месечника Le Monde diplomatique.