СВИ ПУТЕВИ СУ ОТВОРЕНИ

АВАНТУРА КОЈУ БИ ДАНАС ТЕШКО БИЛО ЗАМИСЛИТИ

„Свакако, сви путеви су отворени, и никуда не воде, никуда.“

У јуну 1939. Анемари Шварценбах са сапутницом Елом Мајар креће из Женеве за Авганистан. Прве жене које путују авганистанским Северним друмом, њих две крећу у потрагу за местом нетакнутим неуротичношћу Запада. Авганистанско путовање документовано у књизи Сви путеви су отворени једна је од најзначајнијих епизода у бурном животу Анемари Шварценбах, „опустошеног анђела“, како ју је назвао Томас Ман. Њено откриће Истока било је, пре свега, лично – она слика пусту лепоту предела, како унутрашњих тако и спољашњих, размишљајући о самотности путовања једнако као и о његовој лепоти. Продорни лирски есеји А. Шварценбах, без трунке колонијалистичке ароганције, пружају јединствени поглед на Авганистан већ додирнут „кобним законима познатим као прогрес“, предео забачен, али ипак, пророчки ће рећи, „у жижи светске политике“.

Белешке, текстови и новински чланци које је Анемари Шварценбах писала током авганистанског путовања сабрани су и објављени деценијама након њене смрти. Сви путеви су отворени Анемари Шварценбах и Окрутни пут Еле Мајар сада се допуњују и заокружују јединствену причу о авантури коју би данас тешко било замислити.