УВОД У СМРТ

Конфликти и анимозитет према неким националним мањинама најчешће се исказују у друштву где та мањина оствари демографски скок, када има политичке претензије, када су културолошке разлике непремостиве или су припадници вере коју исповеда та мањина тешко прилагодљиви, затим у случајевима када је висок степен криминалитета који врше припадници тих мањина, када долази до угрожавања или ограничавања права од стране регуларних власти.

Са јеврејском заједницом на нашим просторима, али и на европском простору, то није био случај. Припадници јеврејске заједнице су кроз историју, од периода Римског царства до нацистичке Немачке, били жртве своје верске припадности, економске умешности и касније, са развојем расних теорија, жртве своје расне припадности, жртве своје образованости, жртве етикетирања.

У модерној светској легислативи нигде није било примера тако флагрантног кршења људских права, права на живот, највишег права, као током Другог светског рата. Кршење права је свој легитимитет добијало низом закона, уредби, наредби, тако монструозних као никада у правној историји до сада. Да ли су лекције научене? Да ли се тако нешто може поновити у будућности? Јесу ли жртве биле узалудне? Има ли антисемитизма опет? Је ли право опет пало на испиту?

Опасност лежи у томе што неке државе, друштва, покушавају да умање своју негативну улогу у једном тако мрачном историјском периоду, а појединци који су недвосмислено били нацисти да прикажу себе као борце за националне идеале. Може се закључити да право данас јесте пало на испиту, али међународно право. Данас је међународни правни систем сложенији, али право је опет на страни јачег.