УВОД У ТЕОРИЈЕ СМЕХА

Студија Игора Перишића посвећена је најнеухватљивијем књижевно-теоријском појму – смеху. О смеху се до сада писало и пише се у филозофском, психолошком, физиолошком, социолошком, културолошком и антрополошком кључу, али књижевнотеоријски приступ феномену смеха подразумева интердициплинарни приступ и одрицање од могућности конституисања једне опште, јединствене теорије смеха. Њој аутор претпоставља плуралитет постојећих теорија. Он у својој студији, након неких терминолошких и методолошких разграничења, даје најпре систематизовану типологију појма смеха у досадашњој традицији, а затим износи појединачне теорије, почев од Платонове и Аристотелове, преко Хобсове, Шопенхауерове, Бергсонове, Фројдове, Пиранделове и других, закључно са Бахтиновом, Ековом и Проповом – укупно двадесетак кратких прегледа теорија смеха насталих у распону од две и по хиљаде година. По речима аутора, његова намера је била да излажући постојеће теорије смеха постави исте у нови контекст у којем ће можда бити могуће објаснити шта смехологији може да допринесе термин утопија смеха, као и теорија која на њему може да настане.