ВАРВАРИ

Варвари читају само књиге чија се упутства за употребу налазе на местима која НИСУ књиге.
*
Никада нећемо разумети варваре ако не будемо разумели да они цивилизацију која их се одрекла настављају да носе у себи, као неку врсту домовине које нису били достојни. Носталгија животиње за временом када је живела у мору. И заиста: у сваком њиховом тријумфу наћи ћете носталгију. Можда чак и зрнце комплекса кривице. Необична оклевања, ситне радње, неочекивани уступци дубини, инфантилна узвишеност. Преображај је болан: и стога увек несавршен, и непотпун.
*
Ова необична и надасве оригинална књига „оглед“, како је њен аутор назива, одбијајући формулацију „роман у наставцима“, састављена је од низа текстова које је Барико објављивао у часопису Република. Тема, дакако, јесу варвари, дивље хорде будућности, које су многи велики писци наслућивали и описивали гледајући отворених очију у таме будућег времена или у светле рушевине властите садашњости. Али Барико бира други поглед, релативизујући времена и историјске епизоде. Пре свега зато што зна да цивилизацију искључиво треба посматрати у ситним исклизнућима, у безначајним епизодама, које само трен касније постају алгоритам промене и пристајања на нове вредности.На почетку, Барико успоставља четири коте: Бетовена, слике варварских пустошења, Микија Мауса и Кормака Макартија, као ослонце своје личне вавилонске куле, идеје о цивилизацијском наслеђу, о временима која су прошла и која ће доћи. Константин Кавафи је имао дилему: „Шта ако варвари не дођу?“ Да ли ће моћи да се обнови ритам периодичних суноврата и уздизања цивилизације? Алесандро Барико је отишао корак даље: варвари су одувек ту, међу нама – освојили су вино и покорили село, разорили фудбал и књиге... Колико смо сведоци, а у којој мери учесници вечног процеса разарања цивилизације?