ЦРНО у Ноћи музеја

Клуб – књижара – галерија Гласник била је у суботу 15. маја једно од седамдесетак места у Београду у којима је под слоганом „Сањајте отворених очију“ организована седма „Ноћ музеја“.

У Гласниковој галерији у оквиру те манифестације представљена је књига Црна – Историја једне боје Мишела Пастуроа и отворена изложба репродукција из ове књиге.

О Пастуроовој књизи говорили су новинар Живадин Митровић и преводилац Драган Бабић, а посетиоци су, поред приче о значају црне боје у историји уметности, могли да уживају и у црном вину, црним бомбонама и црној чоколади.

Похваливши издавача књиге Службени гласник, Митровић је истакао да и летимичан поглед на књигу говори да је реч о „изузетно занимљивом делу“, које „није било лако припремити и објавити“.

„ Мишел Пастуро је свестран и признат научни радник, а ово дело је резултат озбиљног и мукотрпног рада како би се на једном месту скупило што више информација о историји једне боје. Сигуран сам да ће свако ко буде имао прилику да прелиста ову књигу врло лако моћи да се увери у њен значај и то колико је она занимљива“, оценио је Митровић.

Бабић је најпре прочитао једну од Пастуроових прича, а потом објаснио и како је одлучио да ту књигу преведе.

„Књига говори о симболици црне, њеном добром, али и рђавом значењу“, рекао је Бабић. Ова културна историја црне боје истовремено је, међутим, и историја беле, сиве, смеђе, љубичасте и плаве боје“.

Књига Црна – Историја једне боје посвећена је дугој историји те боје у европским друштвима, наглашавајући више друштвене него уметничке аспекте црне боје. Она говори шта је универзум боја можда значио различитим друштвима која су претходила нашем, узимајући у обзир све компоненте тог универзума: лексику и феномене именовања, хемију пигмента и колораната, технике сликања и бојења, системе костима и кодова који их подвлаче, место боје у свакодневном животу и материјалној култури, правила која је поставила власт, моралне стандарде цркве, научне спекулације, дела уметника.

Дуго је на Западу црна имала статус боје с карактером и била основни стуб у читавом систему боја. Али њена судбина се променила почетком модерног доба: проналазак штампарства, ширење гравираних слика и протестантска реформација доделили су црној, као и белој, посебну улогу. Када је неколико деценија касније Исак Њутн открио спектар, увео је нови поредак боја у коме од тада неће више бити места за белу или црну: скоро три столећа црна и бела посматране су и доживљаване као „небоје“. Ипак, током 20. века, најпре у уметности, затим у друштву, на крају и у науци, црној је постепено враћен статус аутентичне боје.

Пастуро је историчар и директор студија на École Pratique des Hautes Études универзитета Сорбона у Паризу. Аутор је више књига о средњовековној историји, хералдици и историји боја.

Изложба репродукција слика из књиге Црна – Историја једне боје отворена је до 15. јуна у Гласниковој галерији.