Плакати имагинарних филмова
Милан Антанасијевић, графички дизајнер и илустратор часописа за театар, филм и телевизију, скраћено ТФТ, издвојио се ауторским рукописом у креирању насловних страна овог листа уневши свежину и визуелну препознатљивост у, иначе, претежно монотони изглед стручних магазина код нас. И сам примећује да домаће стручне публикације остављају утисак „скромних уџбеника“, који не остварују никакву комуникацију са публиком - стоје вам пред очима, али их не видите, или се, пак, у њиховом дизајнирању прибегава варијанти по принципу недељника - пет слика, 10 наслова. Ове замке ТФТ је успео да избегне од свог првог издања.
- При осмишљавању насловних стана најбитнији је концепт. Слободан Шуљагић главни уредник ТФТ-а и режисер, од првог броја тражио је да се магазин подједнако чита и гледа и људи су то препознали. Сакупи текстове и слаже их као драмско дело, практично прави драматургију броја. Насловна страна је плакат, а импресум шпица ТФТ-а. Све текстове отвара слика преко целе стране, често илустрација, поново нека врста плаката за текст. Од самог почетка поштујемо строг третман фотографија - сви филмски и телевизијски кадрови остају у оригиналном формату (4:3 или 16:9). У магазину нема малих слика, све фотографије су велике и све је подређено драмској форми транспонованој у штампу - прича Антанасијевић.
Млади дизајнер објашњава да су насловне стране заправо плакат имагинарног филма.
- Уз слободу да то буде филм који бих ја волео да снимим или погледам. Главна инспирација за њих су плакати пољске школе, чувене у свету. Она тему филма третира на метафоричан начин. Рецимо, легендарни плакати за „Рат звезда“ и „Кабаре“ су доказали да на њима не морају увек бити фотографије главних глумаца.
Плакати имагинарних филмова
Милан Антанасијевић, графички дизајнер и илустратор часописа за театар, филм и телевизију, скраћено ТФТ, издвојио се ауторским рукописом у креирању насловних страна овог листа уневши свежину и визуелну препознатљивост у, иначе, претежно монотони изглед стручних магазина код нас. И сам примећује да домаће стручне публикације остављају утисак „скромних уџбеника“, који не остварују никакву комуникацију са публиком - стоје вам пред очима, али их не видите, или се, пак, у њиховом дизајнирању прибегава варијанти по принципу недељника - пет слика, 10 наслова. Ове замке ТФТ је успео да избегне од свог првог издања.
- При осмишљавању насловних стана најбитнији је концепт. Слободан Шуљагић главни уредник ТФТ-а и режисер, од првог броја тражио је да се магазин подједнако чита и гледа и људи су то препознали. Сакупи текстове и слаже их као драмско дело, практично прави драматургију броја. Насловна страна је плакат, а импресум шпица ТФТ-а. Све текстове отвара слика преко целе стране, често илустрација, поново нека врста плаката за текст. Од самог почетка поштујемо строг третман фотографија - сви филмски и телевизијски кадрови остају у оригиналном формату (4:3 или 16:9). У магазину нема малих слика, све фотографије су велике и све је подређено драмској форми транспонованој у штампу - прича Антанасијевић.
Млади дизајнер објашњава да су насловне стране заправо плакат имагинарног филма.
- Уз слободу да то буде филм који бих ја волео да снимим или погледам. Главна инспирација за њих су плакати пољске школе, чувене у свету. Она тему филма третира на метафоричан начин. Рецимо, легендарни плакати за „Рат звезда“ и „Кабаре“ су доказали да на њима не морају увек бити фотографије главних глумаца. Метафора у виду кукастог крста састављеног од ногу играчица, којим је илустрован „Кабаре“ оставља далеко снажнији утисак, него фотографија са Лајзом Минели и осталим актерима из главне глумачке поставе“ - указује Антанасијевић.
Он истиче да му је комуникација на интуитивном нивоу, основни принцип којим се руководи у процесу рада, а надреализам стил, због тога што он омогућава контакт са најширом публиком што и јесте био, од почетка, зацртани циљ.
- ТФТ нема наслове и то је такође део концепта. Препознатљивост магазина није заснована на логотипу, него на илустрацијама са насловних страна, а то је велика реткост код нас. У свему томе кључну улогу је имао уредник, који је одличан због тога што је направио строга правила. Ми се њих придржавамо, али их не осећамо као ограничења. Напротив, баш у оквиру тих строгих одредница имамо велику слободу - каже Антанасијевић додајући да - насловна страна без наслова, снажна визуелна порука, не само на корицама него и у илустрацијама унутар магазина, обрада теме на метафоричан начин, велике фотографије, оригиналан формат јесу снажан концепт, који дозвољава много ширине и омогућава препознатљивост. „То је оно што управо фали магазинима овог профила код нас“, закључује наш саговорник.
Поред официјелног образовања, за сваког дизајнера битна је визуелна култура коју носи у себи. Антанасијевић је завршио дизајнерску школу и дипломирао на Факултету примењених уметности у Београду на одсеку примењена графика, али од 13. године објављује стрипове. Каже да их је као клинац гутао и да људи који се посвете стрипу пролазе кроз различите фазе и различите ауторе у читалачком и стваралачком сазревању, а да је он прошао кроз све њих. Френк Милер, аутор „Син ситија“, који је касније преточен у филм један му је од омиљених аутора јер је у својим сценаријима успео да унесе „нео ноар“, истиче Антанасијевић који поред ТФТ, са својим студијом „Апарат“ покрива и све друге послове у области дизајна. Дуго је радио за Политикин забавник направивши неколико насловних страна, а многи га препознају и по рубрици „Живот пише драме“, коју је илустровао у том часопису. „Апарат“ многи препознају и по илустрацијама за децу или по књизи за серију „Литургија“ коју су радили за манастир Острог, осмисливши је на свој, ведрији начин. „Имали смо одличну сарадњу са ђаконом и режисером Ненадом Илићем, који такође жели да комуницира са публиком. У нашем послу се све своди на комуникацију, да људи нешто препознају и да их то заинтригира“, истиче на крају нашег разговора Милан Антанасијевић.
Стваралачка процедура као у фабрици
„Ја се играм. Кад почнем да радим не могу да се одвојим од тога и то често траје до шест сати ујутро. Не постоји метафизички процес , једноставно имаш задатак и постоји стваралачка процедура како се нешто ради, као у фабрици - скице, идеје, пробе, још мало скица, проба, онда оставиш да то мало одлежи дан, и након тога се вратиш послу. Ако имаш проблем са идејом, то просто само нестане. Нисам кампањац зато што уживам у послу. Једино често тражим продужетке - два до три дана, да мало одстоји пре него што оде у штампу. Готово је све, али волим да проверим да ли сам у праву.“
Дарт Вејдер у функцији бонсаи саксије
„Дарт Вејдер је можда прича о рушењу ауторитета и ослобађању страхова. Ја то нисам свесно радио. Он јесте симбол зла у поп култури, тако да његова глава у функцији бонсаи саксије јесте можда нека прича о савладавању страхова и о позитивној енергији, која долази након тога.“
Аутор: Александра Ћук
