Гласник угостио Вацлава Клауса

У четвртак, 20. јануара, гост Гласника био је председник Чешке Републике Вацлав Клаус чија је књига Европа и ЕУ – Поглед политичара и поглед економисте представљена у Клубу – књижари – галерији Гласник.

О књизи су, поред Клауса, говорили и њен приређивач и преводилац проф. др Александар Илић, уредник проф. др Илија Вујачић и директор Гласника Слободан Гавриловић.
Слободан Гавриловић је нагласио да Клаусова књига улива наду да политика има смисла када има политичара као што је Вацлав Клаус и додао да се њом представља и дуго пријатељство Србије и Чешке. 

Илија Вујачић је оценио да је књига, како је рекао, једног од водећих интелектуалаца данас у свету, веома важна јер поставља суштинска питања карактера европских интеграција. 
Клаус је истакао да подржава жељу Србије да што пре уђе у Европску унију, али и да треба имати резерве према хомогенизацији Европе. Он је напоменуо да разуме жељу Србије да уђе у ЕУ што пре, али и истакао да је веома важно раздвојити термине Европа и ЕУ, као што треба правити разлику и између европске интеграције и европске унификације. 

„Немам ништа против европске интеграције, што се будемо више отварали и више укидали баријере у Европи, то ће бити боље, али европска унификација је нешто сасвим друго“, рекао је Клаус. „То је покушај хомогенизације и стандардизације, а с тиме се не слажем и против тога упозоравам“, поручио је чешки председник. 

Он је рекао и да после данашње посете Београду има осећај да се чешки и српски народ разумеју и да су две земље пријатељске. „Имам осећај да сам у пријатељској земљи, земљи где се међусобно разумемо, а то је веома вредно“, признао је Клаус.
„Иако нисам стручњак за Србију и српску културу, мислим да вас разумем и зато сам увек протестовао када сам мислио да међународна заједница према вама поступа лоше“, подсетио је Клаус. 
Књига Вацлава Клауса Европа и ЕУ – Поглед политичара и поглед економисте, у издању Гласника, коју је приредио и превео Александар Илић, трећа је књига чешког председника преведена на српски језик. У њој је сабрано педесет краћих текстова и говора од 1993. до 2009, посвећених европским политикама и интеграцијама, као и четири текста из 1999. у којима он, насупрот већинском европском и чешком јавном мњењу, излаже своје противљење бомбардовању Југославије.