Гласников аутор добитник Нобелове награде за књижевност

Перуански књижевник Марио Варгас Љоса нови је добитник Нобелове награде за књижевност, а Службени гласник је изузетно поносан на то што управо у својој богатој издавачкој ризници има најновије Љосино дело преведено на српски језик – Речник заљубљеника у Латинску Америку.
Љоса је рођен у Арекипи у Перуу 1936, а широј јавности постао је познат после објављивања романа Град и пси, за који је добио награду критике 1963. и „Библиотека бреве“ куће Seix Barral 1962. године. Његов други роман Зелена кућа, објављен 1965, добио је награду критике и међународну награду за роман „Ромуло Гаљегос“. Добитник је и многих других књижевних награда, попут Сервантесове, награда Принц од Астурије, ПЕН/Набоков и „Гринцана Кавур“.
Љоса је већ неколико година словио за главног кандидата за Нобелову награду, али ове године није био међу фаворитима. У образложењу Шведске краљевске академије наведено је да је награда Љоси додељена „за његову картографију структура моћи и његове снажне описе отпора, револта и пораза појединца“.
Гласник је Љосин Речник заљубљеника у Латинску Америку објавио у пролеће ове године. Књижевни критичар Милан Влајчић је, пишући о овом Љосином делу забележио следеће:
„Че Гевара, Фидел Кастро, Борхес, Кортасар – само су неки од јунака нашег времена. Написати књигу о њима и о још сто педесетак других личности, феномена, политичких покрета, митолошких појава укорењених у суровој стварности прожетој револуцијама и суровим диктатурама – делује као готово немогући подухват. Један од највећих писаца и интелектуалаца нашег времена, Перуанац Марио Варгас Љоса начинио је Речник заљубљеника у Латинску Америку. После десетина изванредних романа, од којих многи управо говоре о дугој крвавој хроници насиља и диктатура (на пример Разговор у катедрали, Рат на крају света), после студија од којих је најпознатија „Маркес, повест богоубојства“, Љоса није одолео да се 1990. не кандидује за перуанског председника републике, а изгубио је од неког популистичког опсенара по моделу С. М. О томе је написао изванредне мемоаре Риба у води (1995).
Његов Речник показује како је писац као свој завичај прихватио целу Латинску Америку. Чега ту све нема, од перуанске певачице Име Сумак до Буњуелових презрених филмова из мексичке фазе. О свему пише са страшћу и критичношћу. Ваља само погледати поглавље о Чеу исписано одмах по смрти легендарног команданта. Са поштовањем за спремност на личну жртву, али и са упозорењем како је тај пропали идеолошки пројекат повећао патње народа...“
Љосино дело Речник заљубљеника у Латинску Америку, Гласник ће представити на 55. међународном сајму књига у Београду, у петак 29. октобра у 16 часова.