Традиционалне сајамске награде
Београд, 27.10.2007.године
Годишњу награду Сајма књига Издавач године ове године су равноправно поделиле две издавачке куће Завод за уџбенике, коме је ово признање адекватан увод у прославу пола века рада и ЈП Службени гласник који ово признање добија други пут за редом.
На свечаној додели признања која је пре два дана уприличена у здању Новог двора директор Службеног гласника Бранко Глигорић је као највећи прошлогодишњи успех навео чињеницу да ово предузеће прошлогодишња награда Издавач 2006. није успавала, већ су у овој години представљају богатију и продуктивнију понуду. „Поносни смо што се закључно са Сајмом књига међу нашим издањима нашло више од 150 издања у 34 едиције, три часописа, три службена гласила и четири електронске базе. Како, међутим, и поред свега тога нисмо објавили све што смо планирали, већ правимо план за 2008. годину, у којој треба да се појаве и два капитална дела: двотомна Културна историја Срба и регионални пројекат Енциклопедија демократије“, рекао је Глигорић за Данас.
Други добитник престижне сајамске награде, Завод за уџбенике, ове године је објавио 95 наслова из разних области, при чему је наставио да проширује своју делатност са базичне окренутости уџбеницима. „Кренули смо озбиљно да се бавимо лексикографском литературом, али и белетристиком у оквиру едиције Нова дела где се појавило осам издања у области поезије и прозе. Међу великим успесима Завода бих издвојио и наставак рада на издавању сабраних дела, у оквиру кога је и управо промовисаних шест томова Љубомира Тадића, као и сабрана дела Симе Матавуља“, објашњава уредник ове куће Петар Пијановић. Међу новим и успешним пројектима он издваја и мултимедијалну монографију Фрушка гора као и дечију енциклопедију Школско свезнање.
Издања Завода за уџбенике заслужила су ове године још једну награду, а то је Награда за најбољу дечију књигу која је припала Зоолошкој песмарици Бранка Стевановића. Међу разноликом дечијом продукцијом, сматра Пијановић, ове године су се издвојила озбиљно конципирана и графички квалитетно презентована издања, што се може видети на примеру Песмарице. Ова књига је осим тога, додаје он, и занимљива, пуна необичних слика и блиска дечијем сензибилитету.
Награду за најбоље едиције такође су поделиле две издавачке куће. Жири Сајма књига је сматрао да то признање залужује едиција Пустоловине Креативног центра и едиција која траје већ пола века Прва књига Матице српске. Славица Марковић, уредница едиције Креативног центра сматра да је специфичност едиције Пустоловине управо у томе што су највреднија дела српске књижевности, која сама по себи користе архаичан језик и непознате појмове приближена најмлађима занимљивим илустрацијама, фотографијама, али и речником на крају књиге које дају објашњење непознатих појмова. „Код нас овакав приступ још није заживео, а осим што им приближава дела из прошлости, на крају књига из ове едиције најчешће се могу наћи и занимљиве анегдоте о настанку дела, и поглед у пишчеву радионицу“, објашњава Марковићева. Друга едиција која је заслужила пажњу јесте, према мишљењу жирија, Прва књига, која је у претходних 50 година објавила 245 наслова најмлађих писаца. Едиција је за награду и конкурисала управо издањем које су приредили Владимир Шовљански и Бранислав Карановић, у коме се, осим избора највреднијих првих остварења налазе и биографије аутора којима је Матица српска најпре указала прилику, као и преглед уредника библиотеке.
Издавачким подухватом 2007. проглашена је књига Повеље и писма деспота Стефана, која сажима дугогодишњи истраживачки пројекат Александра Младеновића у издању Чигоје. „Књига Александра Младеновића је значајан допринос очувању српске баштине у години која је проглашена годином европске културне баштине. Овај сегмент културног стваралаштва би и даље требало подржавати, а тај посао треба да имају у виду управо приватни издавачи, посебно у време када су велике издавачке куће куће утихнуле. Истраживачких пројеката у домаћим издањима тренутно има јако мало, што се уосталом може уочити и на Сајму“, каже издавач Жарко Чигоја.
Целокупну прошлогодишњу продукцију процењивао је жири у саставу Жарко Требјешанин, Ратко Божовић, Владимир Х. Цветковић, Миро Вуксановић, Александар Јовановић, Љиљана Левков и Душан Пајин. Од осталих награда на Београдском сајму књига додељене су и Награда за најлепшу књигу која је припала Милети Грозданићу за Пут до књиге. Књига у издању Публикума на енциклопедијски начин сажима бројна искуства која прате дизајн једне књиге. За Најбољу сајамску презентацију проглашен је штанд Министарства за дијаспору Републике Србије. Штанд је у склопу године посвећене Доситеју Обрадовићу, осмишљен као изложба која слави живот знаменитог путника. Татјана Гарчевић из Министарства за дијаспору сматра да слављење Доситеја симболички значајно и за српску дијаспору, јер је на његовом примеру најуочљивије како се у туђини може сачувати језик и идентитет.
„Највећа награда нам је што се људи сами интересују за изложбу, примећују шта смо покушали њом да урадимо и упознају се са нашим активностима“, каже Гарчевићева. Изложба садржи мапу пишчевих путовања, његову биографију и текст Радомира Константиновића о Обрадовићу као путнику.
Б. Д. Белчевић
