Јасминка Симић, ауторка књиге „Европски парламент - актер у одлучивању у Европској унији“ Чувар интереса грађана ЕУ (Данас, Викенд, Плаве стране)

Ова књига намењена је стручној и лаичкој јавности са првенственим циљем да грађанима Србије приближим Европску унију кроз упознавање са системом функционисања институција ЕУ и начином одлучивања у њима. Ово сматрам још неопходнијим сада кад је Србија предала кандидатуру за чланство у ЕУ и очекује следеће позитивне кораке у наставку евроинтеграционог процеса.

Европски парламент (ЕП) једна је од темељних политичких институција ЕУ, један од њених главних органа, који је, бар у нашој јавности, још увек у сенци друга два кључна и позната органа - Европског савета (ЕС) и Европске комисије (ЕК), и досад се спорадично помињао, а његова посебност је у томе што га чине представници народа држава чланица ЕУ, који се бирају сваких пет година на општим директним изборима и групишу се према политичкој припадности, а не према националној - објашњава ауторка својеврсног водича кроз историјат ЕУ и њене институције, књиге Европски парламент - актер у одлучивању у Европској унији (ЈП Службени гласник), докторка политичких наука Јасминка Симић.

Зашто сте ставили акценат баш на Европски парламент?

- Како се ЕУ постепено институционално усавршавала, расле су и надлежности Европског парламента - тако да он сада саодлучује у законодавном поступку са Европским саветом, поседује делимично право законодавне иницијативе са Европском комисијом, усваја буџет Уније, износи мишљења о спољним и судским пословима, потврђује именовање чланова и председника ЕК и изгласава неповерење ЕК.

Подсећам на значај који ЕП има на земље које још нису чланице ЕУ, као што је Србија - а то је, да без одобрења посланика тог парламента ниједна држава не може постати пуноправни члан Уније, нити могу да ступе на снагу међународни уговори са трећим државама. У моћ ове инструције уверила се Турска, у негативном смислу, јер су извештаји ЕП о кршењу људских права у Турској били један од разлога њеног споријег напредовања ка ЕУ. А не треба заборавити да оваквим одлукама ЕП утиче на обликовање јавног мњења у државама ЕУ.

Даље, Европски парламент има круцијалну улогу у доношењу одлука које утичу на свакодневни живот 492 милиона грађана Уније. Грађани имају право да се посредством петиција обрате ЕП са захтевима или жалбама у погледу кршења њихових права, које је починила држава чланица, локална власт или друга институција. Та питања се најчешће односе на извозне таксе, регистрацију аутомобила, доделу пензија, дечијих додатака, права жена, незапосленост... и на овај начин грађани остварују своја демократска права.

Да ли људи у Србији имају јасну перцепцију шта улазак у ЕУ представља, или је та слика донекле искривљена?

- Иако је подршка грађана чланству Србије у ЕУ висока, сматрам да су они још увек у процесу сазнавања о политикама и значајним питањима европске интеграције. У истој мери у којој су за Србију значајна крупна политичка питања о којима ЕУ, као и ЕП износи своје мишљење (нпр. резолуција о Косову и Метохији), подједнако су важна и она која се тичу побољшања свакодневног живота и стандарда грађана (куповна моћ, потрошња, здравље, животна средина), а која представљају значајан део активности ЕП и због чега треба ближе упознати ову и остале институције ЕУ ради лакшег комуницирања и узајамног деловања.

Можда је мали број људи код нас приметио одлуку о јединственом сниженом тарифном систему коришћења мобилних телефона на територији држава чланица ЕУ, која је ступила на снагу 1. јула 2009. и важиће током летњег одмора до 2012. године како грађане по повратку са одмора не би изненадили астрономски рачуни мобилних телефона. Ова одлука усвојена је захваљујући залагању и одобрењу Европског парламента, који је, можемо рећи, постао чувар интереса грађана ЕУ. И са оваквим позитивним аспектима треба упознавати грађане Србије, наглашавајући да реформе треба да олакшају живот грађана, а не да буду оптерећење. Због значаја који ЕП има у оквиру ЕУ, постоје земље нечланице ЕУ које имају своје делегације при ЕП или одржавају блиске интерпарламентарне везе са овом европском институцијом.

Колико смо, према вашем мишљењу, далеко од уласка у ЕУ и шта нам све на том путу предстоји?

- Близу смо или далеко у оној мери у којој смо сами спремни и способни да се ангажујемо у правцу реформи неопходних за улазак у ЕУ, али не само у погледу хармонизације законске регулативе, већ и стварања амбијента у коме бисмо могли да прихватимо „стање духа“ које влада у ЕУ, јер не треба да заборавимо да се Унија базира на солидарности и узајамној помоћи, где чак и у економској кризи као што је данашња, земље чланице ЕУ нису препуштене саме себи, већ се међусобно помажу. Лицитирање датума уласка Србије и западног Балкана у ЕУ, које понекад делује обесхрабрујуће, по мени је непотребно, јер у крајњем случају, није Унија, већ је Србија та која одлучује о датуму свог уласка у ЕУ, у складу са динамиком спровођења неопходних реформи у земљи.

Припадам групи људи који сматрају да је најприродније окружење Србије, оно европско, заједница са ЕУ. На Европску унију гледам као на модел за успешно регионално окупљање земаља западног Балкана којим би се превладала тешка прошлост и сукоби између појединих држава региона. Такође, на ЕУ гледам као на најбољи могући оквир за укупан друштвени напредак, за стабилне политичке и економске односе и развој демократије у Србији, али и у осталим земаља западног Балкана. Управо финансијска криза коју сви проживљавамо захтева јаче регионално повезивање држава.

Нада у лепшу европску будућност

Јасминка Симић схватила је да говорити и писати о Европској унији и њеном функционисању не значи информисати читаоца о нечему што му је непознато и далеко, него пре свега значи приближити грађанима институцију која се на суштински начин тиче свих нас, јер она представља наду у једну лепшу европску будућност - део је предговора за књигу који је написао Мирослав Лајчак, министар спољних послова Словачке.

Аутор: Катарина Живановић