У организацији Српског културног форума у Бечу у петак увече представљене су
прве звучне књиге издавачке куће Службени гласник из Београда. Две недеље након
београдске промоције, звучна књига као Гласников нови пројекат, представљена је
у свечаној сали зграде пете бечке општине. О звучној књизи као и другим сегментима
богате Гласникове издавачке делатности говорио је Петар Арбутина, извршни директор
издаваштва у Гласнику.
Он је указао да је ово прва промоција звучне књиге ван граница Србије, те и
да Гласник заправо тамо наставља, где је Димитрије Давидовић са "Новинама сербским"
пре 200 година почео. Он је подсетио да Гласник има 5 најважнијих библиотека и шесту
филозофско теолошку Корени, са преко 40 едиција и 270 објављених наслова.
Арбутина је рекао да издавачка кућа Гласник овом едицијом звучне књиге жели
не само да учини уступак модерном добу већ да оживи и један нови аспект књиге.
Чување српског језика
Жеља Гласника је да и на овај начин промовише и чува српску књижевну баштину
и језик, а истовремено приближи највреднија дела српске књижевности најширем кругу
читалаца, а посебно онима који нису у свакодневном контакту са српским језиком.
Приказан је промотивни филм, којим су приближени одломци звучних књига ове
едиције. Глумица Рада Ђуричин је казивала одломке из дела Иве Андрића, и Десанке
Максимовић, као и народне епске песме.
Пројекат звучне књиге обухвата израду и дистрибуцију аудио књига у ЦД - формату.
Почетак пројекта је обележило објављивање књиге "Чујте Срби!" Арчибалда
Рајса у аудио формату, а потом су се појавили и изабрани текстови Иве Андрића,
"Моје успомене" Живојна Мишића, "Благо цара Радована" Јована
Дучића, Антологија епске народне поезије, Избор из дечје поезије Јована Јовановића
Змаја, Антологија родољубиве поезије и Антологија лирске поезије.
У организацији Српског културног форума у Бечу у петак увече представљене су
прве звучне књиге издавачке куће Службени гласник из Београда. Две недеље након
београдске промоције, звучна књига као Гласников нови пројекат, представљена је
у свечаној сали зграде пете бечке општине. О звучној књизи као и другим сегментима
богате Гласникове издавачке делатности говорио је Петар Арбутина, извршни директор
издаваштва у Гласнику.
Он је указао да је ово прва промоција звучне књиге ван граница Србије, те и
да Гласник заправо тамо наставља, где је Димитрије Давидовић са "Новинама сербским"
пре 200 година почео. Он је подсетио да Гласник има 5 најважнијих библиотека и шесту
филозофско теолошку Корени, са преко 40 едиција и 270 објављених наслова.
Арбутина је рекао да издавачка кућа Гласник овом едицијом звучне књиге жели
не само да учини уступак модерном добу већ да оживи и један нови аспект књиге.
Чување српског језика
Жеља Гласника је да и на овај начин промовише и чува српску књижевну баштину
и језик, а истовремено приближи највреднија дела српске књижевности најширем кругу
читалаца, а посебно онима који нису у свакодневном контакту са српским језиком.
Приказан је промотивни филм, којим су приближени одломци звучних књига ове
едиције. Глумица Рада Ђуричин је казивала одломке из дела Иве Андрића, и Десанке
Максимовић, као и народне епске песме.
Пројекат звучне књиге обухвата израду и дистрибуцију аудио књига у ЦД - формату.
Почетак пројекта је обележило објављивање књиге "Чујте Срби!" Арчибалда
Рајса у аудио формату, а потом су се појавили и изабрани текстови Иве Андрића,
"Моје успомене" Живојна Мишића, "Благо цара Радована" Јована
Дучића, Антологија епске народне поезије, Избор из дечје поезије Јована Јовановића
Змаја, Антологија родољубиве поезије и Антологија лирске поезије.
У оквиру првог кола звучне књиге, изаћи ће и изабрани текстови Исидоре Секулић
и Милоша Црњанског, " Молитве на језеру" Светог владике Николака Велимировића
и "Време смрти" Добрице Ћосића.
Промоцију Гласникових звучних издања су употпунили и активисти Српског културног
форума из Беча, Јована Мисаљевић на клавиру као И познати аустријски саксофониста
Томас Ротлајтнер, који је специјално за ову прилику допутовао из Граца.
Промоцији Гласникових звучних издања присуствовао је и шеф конзуларног одељења
Амбасаде Републике Србије у Аустрији Коста Симоновић, као и Михајло Вујовић из амбасаде
Босне и Херцеговине.
А.Бошковић
