Београд, 20.01.2007.годинеЕНЦИКЛОПЕДИЈСКО ДЕЛОВојислав Становчић: „Политичка теорија”, „Службени гласник”
Београд, 20.01.2007.године
ЕНЦИКЛОПЕДИЈСКО ДЕЛО
Војислав Становчић: „Политичка теорија”, „Службени гласник”, Београд, 2006.
Српска политикологија и култура обогаћене су недавно сасвим изузетним делом – књигом Политичка теорија др Војислава Становчића, професора Факултета политичких наука и дописног члана Српске академије наука и уметности. Будућим читаоцима ова обимна књига најбоље би се могла описати и препоручити као велика синтеза и оригинални енциклопедијски подухват.
Они који професора Становчића не познају лично или који нису читали његове претходне књиге, тешко ће поверовати да је један човек у стању да тако зналачки и занимљиво пише о толико много тема, смештајући их у јединствен мисаони и теоријско-методолошки оквир. Ми који га боље познајемо и који смо имали срећу да будемо његови ученици, немамо никакве дилеме: оваква дела не настају често, нити у свим националним културама, а у нашој је његов аутор могао да буде само професор Становчић и нико други.
Садашњих више од осам стотина страница ситног слога тек је, међутим, почетак: за њим треба да уследе други том, под насловом Политичка динамика: политичке теорије и друштвене промене/ покрети, а онда и трећи – Систематска политичка теорија. И без та два наставка, први том изгледа заиста импресивно, како год га посматрате и шта год да првенствено тражите у њему, а свако ће нешто наћи, према интересовању и потребама. То је истовремено и подробни аналитички приказ неких од најважнијих тема и спорова у политичкој науци, али и сасвим особена историја политичких теорија.
Становчићева књига може се разумети – и у њој једнако уживати – и као скуп бриљантних и међусобно у јединствени систем повезаних медаљона мудрости, знања и оштроумних запажања, утемељених на вишедеценијском искуству непристрасног аналитичара и неуморног гутача књига.
У данашњем свету све веће специјализације и све испарцелисанијег знања тешко је ово дело назвати уџбеником, али оно је управо то, иако покрива више дисциплина политичких наука. Због изузетно широког захвата и амбиције, Политичка теорија има нешто старовремско, ако тако можемо да кажемо, јер не нуди инстант одговоре и решења, већ управо указује на сву сложеност политичких феномена, и на различите начине на који су они у историји били описивани, анализирани и интерпретирани. Ово, дакле, није уџбеник за затворене умове, иако ће многе такве моћи да отвори, нити за заробљенике једне идеје, иако многе подробно обрађује.
Реч је заиста о великој синтези и енциклопедији, као некој врсти заокруженог знања или образовања. На ову дефиницију енциклопедије, као и на њихов значај као камена темељаца науке и културе, подсећа нас сам аутор у опширној одредници-фусноти о енциклопедијама, пред крај књиге, где можемо видети какву богату традицију Становчићева књига следи. Њена велика предност је што се може читати не само од почетка до краја, већ као и енциклопедије – од сваког поглавља и теме на једну или другу страну, са прескакањем и враћањем на већ прочитано.
Уз помоћ професорових широких потеза комбинованих са смислом и бригом за детаљ, као и богата упућивања на литературу и друге делове ове књиге, читалац се у проблематику уводи са више страна, увек на привлачан начин. Деценијама стицано знање осећа се на свакој страници, али не оптерећује читаоца, већ је синтетизовано и изложено тако да му помогне. Уместо разметања ерудицијом, аутор у ствари непрестано показује и другима имплицитно препоручује знатижељу и отвореност – две важне одлике саме професорове личности, без којих не настају ни књиге овакве вредности, ни незаборавне професорске каријере.
Књига Политичка теорија има једну велику тему – како политичке идеје утичу на политички живот, институције и положај човека, а она је на скоро четвророцифреном броју страна изложена у овим великим деловима: паноптикон политичких идеја, основни појмови о природи „политичког”, епистемолошко-методолошки проблеми, проблематизација развитка политичких теорија. Својеврсни куриозитет је одабрана библиографија на скоро 140 страница.
Надамо се да ће се преостала два тома појавити ускоро.
Јован Теокаревић
