Морал у нашем времену (Економист)

Јован Бабић, Морал и наше време, Службени гласник, Београд, 2005, страна 332
Београд, 15. мај 2006. год.

Често се чује да је дошло до „кризе морала“, до „слома свих моралних критеријума“, као и то да транзиција представља, између осталог, успостављање новог система вредности и заправо једног „новог морала“. Поред тога, често се чује и теза да придржавање моралних начела у данашњој Србији не представља „добитну стратегију“ већ готово сигуран начин самоелиминације. Овакво закључивање не ограничава се само на област политике и политичких борби већ се проширује и на привредни живот. Неретко се може чути како бизнис и морал немају ништа заједничко. При томе и не покушава се објаснити шта се заправо има у виду. Све у свему, мало је аргументованих, систематичних и компетентних анализа конкретних проблема из овог контекста. Један од таквих малобројних подухвата јесте књига (друго издање) Јована Бабића.

Књигу чине следећи прилози: Златно правило и категорички императив; Чињенице, начела, вредности; Зло и појам зла; Утилитаризам и слобода; Морал и наше време; Држава и морал; Рат као појава и пракса;  Ратни злочин као злочин пораза; Пацифизам; Опроштај и оправдање; Циљеви образовања: етичка анализа; Асистирана хумана репродукција; Морална димензија репродуктивних права; Примењена етика. Морал је, каже Бабић, двозначан термин. Он с једне стране означава особени критеријум који се примењује на људске поступке и праксе, али исто тако он је друштвена појава која у овом или оном облику постоји у сваком друштву. Постојање морала састоји се у томе да он заиста важи, а не да је замишљен као идеја, визија или циљ.
Већ и самих наслова прилога лако се примећује да Бабић преиспитује темеље („филозофско разматрање базичних принципа увек се показује и практично корисним“), али се бави и темама примењене етике, односно проблемима које је наметао сам живот (подсећамо да пословна етика представља једну од важних области примењене етике).
Б . С.