Представљена нова књига Добрице Ћосића
"У туђем веку", која се бави периодом од 2000. године до убиства премијера
Зорана Ђинђића. Књига је наставак "Личне историје једног доба", која је
започета 1991. године.
Писац Добрица Ћосић изјавио је да се у
периоду од 2000. године до убиства премијера Зорана Ђинђића, којим се бави у својој
новој књизи "У туђем веку", "није зауставило назадовање Србије и
није започео препород у који смо се надали".
На промоцији књиге у Клубу-књижари-галерији
Гласник, Ћосић је рекао да је књига "У туђем веку" наставак "Личне
историје једног доба", која је започета 1991. године и писана до данас.
"Сматрам једно раздобље наше историје,
раздобље историјског пораза српског народа и покушаја да се октобарским превратом
тај процес пораза заустави и крене ка стварном прогресу и напредовању", навео
је Ћосић.
Писац је рекао да се у књизи бави периодом
од 2000. године до убиства премијера Зорана Ђинђића.
"Тај период сматрам најзначајнијим
периодом у овој првој десетини 21. века. Разматрам прилике, људе, односе, и са тугом
констатујем да се није зауставило назадовање Србије и да није започео препород у
који смо се надали", рекао је Ћосић.
Добрица Ћосић је оценио да писац може
много да погреши када суди о свом времену.
"Овај век сам назвао туђим веком
зато што се по свему, по свом бићу, по својој култури, по својим циљевима осећам
човеком 20. века, и што моје књижевно дело, скоро сво, припада 20. веку. Нескромно
бих желео да мојим читаоцима мој туђи век буде њихов срећни век", поручио је
Ћосић.
Уредник књиге Марко Крстић оценио је на
промоцији да је у њој "отворена Пандорина кутија српске транзиције, али не
само економске или политичке, него оне најважније, духовне транзиције".
Представљена нова књига Добрице Ћосића
"У туђем веку", која се бави периодом од 2000. године до убиства премијера
Зорана Ђинђића. Књига је наставак "Личне историје једног доба", која је
започета 1991. године.
Писац Добрица Ћосић изјавио је да се у
периоду од 2000. године до убиства премијера Зорана Ђинђића, којим се бави у својој
новој књизи "У туђем веку", "није зауставило назадовање Србије и
није започео препород у који смо се надали".
На промоцији књиге у Клубу-књижари-галерији
Гласник, Ћосић је рекао да је књига "У туђем веку" наставак "Личне
историје једног доба", која је започета 1991. године и писана до данас.
"Сматрам једно раздобље наше историје,
раздобље историјског пораза српског народа и покушаја да се октобарским превратом
тај процес пораза заустави и крене ка стварном прогресу и напредовању", навео
је Ћосић.
Писац је рекао да се у књизи бави периодом
од 2000. године до убиства премијера Зорана Ђинђића.
"Тај период сматрам најзначајнијим
периодом у овој првој десетини 21. века. Разматрам прилике, људе, односе, и са тугом
констатујем да се није зауставило назадовање Србије и да није започео препород у
који смо се надали", рекао је Ћосић.
Добрица Ћосић је оценио да писац може
много да погреши када суди о свом времену.
"Овај век сам назвао туђим веком
зато што се по свему, по свом бићу, по својој култури, по својим циљевима осећам
човеком 20. века, и што моје књижевно дело, скоро сво, припада 20. веку. Нескромно
бих желео да мојим читаоцима мој туђи век буде њихов срећни век", поручио је
Ћосић.
Уредник књиге Марко Крстић оценио је на
промоцији да је у њој "отворена Пандорина кутија српске транзиције, али не
само економске или политичке, него оне најважније, духовне транзиције".
"Српски Томас Ман, како га Ђинђић
назива, први се замислио над десетогодишњим европским путем који све више преузима
прерогативе политичке и демагошке мантре", рекао је Крстић.
Према његовој оцени, имајући у виду временску
дистанцу, књига "У туђем веку" може се сматрати и првом озбиљном и утемељеном
критиком постоктобарске парадигме Србије.
"Ово дело нас суочава са најважнијим
и најкритичнијим тренуцима новије српске историје и политике, од Милошевићеве пропале
и безуспешне владавине, изневерених очекивања петооктобарских промена, укључујући
и све оно што се догађало непосредно након 5. октобра, а јавност до сада није знала
за то, до формирања демократске владе, закључно са Ђинђићевим политичким преокретом
и трагичним атентатом", рекао је Крстић.
Крстић је истакао да је кључно питање
које поставља ова књига да ли ће Србија као држава имати државничке памети, политичке
воље, умне снаге и културног капацитета да препозна сопствене заблуде и фаталне
грешке које је направила у 20. веку.
