"Нови талас" Антоана де Бека (B92 online, Kultura)

У Београду је 19. октобра обележена 50. годишњица раđања филмског новог таласа - мултимедијалном промоцијом књиге "Нови талас - Портрет једне младости" Антоана де Бека.

Организатори су, у Клубу - књижари "Гласник", у "новоталасном" духу, уз речи промотера (уредника едиције "Lexis" Милојка Кнежевића и редовног професора ФДУ Невене Даковић, обезбедили приказивање исечака из најпознатијих филмова тог периода.
На зидовима је постављена изложба фотографија и плаката из ове књиге, а присуствовало је неколико спрских филмских великана, попут режисера Душана Макавејева и филмског критичара Милана Влајчића.
Констатујући да звучи сентиментално славити кинематографску револуцију која је увела радикалне промене у филмску продукцију и технику, истовремено преиспитујући и мењајући вредности и могућности и филма и друштва, данас када бископски филм губи битку са још новијим технологијама, Кнежевић је рекао да га веома весели што је Де Бекова књига преведена (Ирена Билић) и веома лепо опремљена у издању "Службеног гласника".
Он је подсетио да је за нови талас био судбоносан Кански филмски фестивал 1959. године, када су "боје Француске" бранили филмови Франсоа Трифоа ("400 удараца") "Црни Орфеј" Марсела Камиа и "Хирошимо љубави моја" Алена Ренеа и да су им се убрзо прикључили Жан Лик Годар, Клод Шаброл, Ањес Варда... око којих се формирала армија следбеника јер "они нису били нису само филмски ствараоци већ су предводили експлозију духа, својеврстан ексцес послератне генерације младих Француза".
Према Кнежевићевим речима, Де Бек који је велики зналац историје и књижевности времена просветитељства (18. век) али и филма написао је књигу која се темељи на анализи штампе, истраживања и књига објављених од 1955. до 1965. (и касније), и у њој описује и анализира тај јединствени тренутак културне историје Француске".
Јунаци новог таласа су припадали генерацији која је стасавала у редакцијама филмских часописа као сто је "Каје де синема" да би са позиције филмских критичара стали иза камере стварајући нискобуџетске филмове снимљене на улицама у којима је описана свакодневница.
За Даковићеву Де Бекова књига је "културолошка", јер ставља филмски покрет у шири контекст и лоцира га као "друштвено гибање" које је релативно кратко трајало, али је оставило трајан траг на светску кинематографију до наших дана.
Књига ће бити мултидисциплинарно представљена и на предстојећем београдском Сајму књига у суботу 30. октобра на штанду "Службеног гласника" у 15 сати.