ОД „НОВИНА СЕРБСКИХ” ДО СЛУЖБЕНОГ ГЛАСНИКА (Политика)

Свечано обележено 195 година од почетка излажења првог српског листа

 Политика, 14.08.2008; Страна: А7 
„Без ваше делатности закон не може бити примењен, али сам убеђен да људи који воде данас ’Службени гласник’, поштујући његову традицију, стварају и нову историју једне овакве институције, мислећи о новим подухватима који у нашем народу још нису довршени”, рекао је Борис Тадић, председник Републике Србије, у свечаној сали Скупштине града Београда, на јучерашњој свечаности обележавања 195 година „Новина сербских”, чији је данашњи правни следбеник Јавно предузеће „Службени гласник”.
Први број „Новина сербских” штампан је и објављен у Бечу 1/13. августа 1813. године, под уредништвом Димитрија Давидовића и Димитрија Фрушића. На последњој, четвртој страни тог листа, под насловом „Из Србије”, објављена је вест, пренета из „Новина пожунских”, да „људство, које је овог лета из Београда против Турака изишло јесте до 1. 600 велико”, да су се „Срби на четири части поделили”, јер „две су пошле к Нишу, а две к реци Дрини”, те да су „Турци веома слаби, и само до 5-6.000 људи јаки”. Била је то прва вест објављена на српском језику о догађајима у Србији у првом српском листу.
Готово два века касније, како је нагласио председник Борис Тадић, „као народ и држава, ми нисмо завршили рад на нашем националном речнику, нисмо обновили рад на лексикографији, ми немамо читав низ издања из националне културе и националног језика, због чега ’Службени гласник’, Матица српска и САНУ, у годинама пред нама, стоје пред великим напорима”.
Он је изразио уверење да ће „Службени гласник”, под руководством Слободана Гавриловића, директора и главног уредника, „преузети на себе и неке од ових великих националних послова”, да ће објавити „сјајна издања из различитих области”, а не само она из своје основне делатности – штампања законских текстова.
„Службени гласник” објављује законе, скупштина је обавезна да што пре усвоји те законе, који читаво друштво чине способнијим да се укључи у међународну утакмицу у којој нема милости и попуштања”, упозорио је председник Тадић, изражавајући уверење да ће предстојећа 200. годишњица „Службеног гласника” бити прилика да ова установа обележи свој двовековни јубилеј и окончањем неког од великих, национално важних пројеката.
На јучерашњој свечаности, којој су присуствовали академик Добрица Ћосић и низ угледних личности српског културног и научног живота, а многи од њих су и сарадници „Службеног гласника”, о историјату ове установе, почецима и трансформацијама „Новина сербских” говорио је др Слободан М. Марковић. Овај лист је, по његовим речима, представљао постојан и хвале вредан напор да се „Европа представи Србији и да Срби постану део Европе”, у чему су учествовала велика имена српске културе, попут Вука Караџића, извесно време уредника овог листа.
Слободан Гавриловић, директор и главни уредник „Службеног гласника” указао је на чињеницу да од „Новина сербских” до данас ово гласило дели судбину српске владе, српске државе и друштва, због чега је незамењиви извор у истраживању српске модерне историје. На најбољи начин то ће бити потврђено када буде окончан пројекат дигитализације, што ће се догодити на 200. годишњицу првог српског листа.
На јучерашњој свечаности, којој су присуствовали и гости из Словеније, Хрватске, Републике Српске и БиХ, „Службени гласник” је поделио и низ захвалница својим сарадницима и појединцима заслужним за постигнуте резултате. У просторијама Скупштине града Београда организована је и пригодна, пратећа изложба о историјату „Новина сербских”, односно „Службеног гласника”.