Округли сто поводом књиге ИСКУШАВАЊА СЛОБОДЕ

У четвртак 23. децембра, у Клубу – књижари – галерији Гласник организован је округли сто поводом објављивања књиге Искушавања слободе – Србија на прелазу векова Небојше Попова.

Небојша Попов је добитник награде „Десимир Тошић“ за 2009. годину, за најуспешнију серију текстова објављених у штампаним и електронским медијима. Награђени текстови обједињени су и објављени у књизи Искушавања слободе. Тек­сто­ви са­бра­ни у том делу ре­зул­тат су два­де­се­то­го­диш­њих ис­тра­жи­ва­ња глав­них про­це­са и ак­те­ра ко­ји су про­из­во­ди­ли окол­но­сти у ко­ји­ма је ис­ку­ша­ва­на сло­бо­да за пре­о­бли­ко­ва­ње Ју­го­сла­ви­је (1989–1991), а по­том и Ср­би­је (од 2000. нада­ље), али и за ра­за­ра­ња др­жа­ве, друш­тва, жи­во­та, на­ро­чи­то то­ком ра­то­ва у за­врш­ној де­це­ни­ји XX ве­ка.

„Бивша Југославија срушена је у пројектима стварања чистих националних држава и пројектима деструкције различитих врста“, оценио је сарајевски филозоф, проф. др Гајо Секулић. ,,Крајња консеквенца агресивног национализма, популизма и насиља је одбрана голог живота и немогућност успостављања демократске алтернативе“, додао је Секулић истичући да је Попов још на почетку кризе упозорио на две ,,црвене линије“ могућег друштвеног кретања, а то су демократски преображај или разарање државе.

„У овој фази неолиберализма тржишна привреда се клима, а због немогућности било каквог савеза радника и синдиката у институционалној борби за властита права, битно политичко устројство је сила власти и страшна симбиоза насиља и пљачке. То важи, како је он навео, за Србију и нарочито Босну и Херцеговину, а у последње време и за Хрватску“, истакао је Секулић.

Загребачки социолог Алија Хоџић је указао на значај описа догађаја, анализа и рефлексија које је Попов дао у текстовима сабраним у књизи истакавши да ће бити добар подстицај за будуће истраживачке програме „пређеног пута“ у протекле две деценије. Хоџић је нагласио да скоро све текстове, од оних о студентском покрету (1968), преко историјата српског популизма до анатомије убиства премијера Зорана Ђинђића (2003), „карактерише указивање на нужност конституисања државе као трајног облика једног пристојног друштва“.

Историчарка Бранка Прпа нагласила је да аутор својим текстовима отвара круцијално питање о „стицању или обнављању грађанског пунолетства“.

На округлом столу су, поред аутора, говорили и Златко Паковић, Божидар Јакшић, Зорица Јевремовић, Душан Макавејев и Слободан Гавриловић.