Округли сто поводом Нацрта закона о издаваштву

У просторијама Danas Conference Centеr у понедељак, 15. новембра, организована је јавна расправа о Нацрту закона о издаваштву, која је окупила мноштво стручњака и утицајних издавача и представника надлежних државних институција. Том приликом највише речи било је о Центру за књигу, односно о начину његовог финансирања који предвиђа Нацрт закона о издаваштву.

Закони у вези са књигом, који укључују библиотечку делатност, одредбе о обавезном примерку, о старој и реткој библиотечкој грађи и о употреби језика и писма, требало би да се у пролеће нађу пред српским посланицима.

Специјални саветник министра културе и челник ИП Clio Зоран Хамовић рекао је да ће јавна расправа о Нацрту закона о књизи трајати док не буде постигнут консензус, како би, кад уђе у скупштинску процедуру, био што пре усвојен.

Нацрт закона о издаваштву предвидео је и формирање Центра за књигу који би требало да финансирају (са по три одсто од својих прихода) јавна предузећа Завод за уџбенике и Службени гласник.

Директор Службеног гласника Слободан Гавриловић истакао је да Гласник годишње у државни буџет издвоји око 120 милиона динара и да повратних средстава од државе нема па се ни у ком смислу не може сматрати повлашћеном фирмом. Он је напоменуо да би обавезним издвајањем три одсто од прихода, Гласник имао годишњи губитак од око 20 милиона динара. Гавриловић је нагласио да је стога сагласан са директором Завода за уџбенике Милољубом Албијанићем да је неизводљива одредба о три одсто прихода Гласника и Завода за финансирање пројеката Центра за књигу, јер води банкроту и пропасти фирми.

„Будући да Завод има 61 лиценцираног конкурента, не може се говорити о монополском положају на основу којег би требало да има такве издатке. Није дефинисано хоће ли Центар за књигу имати улогу развојног центра, на који начин ће се штитити интелектуална својина и какве су казнене мере“, нагласио је Албијанић.

Председник радне групе која је предложила Нацрт закона, Владимир Водинелић подсетио је да је тај Нацрт завршен још 2001. и потом заборављен и да је Хамовић, кад је добио функцију у Министарству за културу, обновио тај предлог. Он је напоменуо и да је необично то што је иницијатор закона невладина организација, односно Центар за унапређење правних студија.

„Поставља се питање легитимитета и легалности узимања три одсто прихода ових предузећа“, рекао је Водинелић. „У оба случаја, ово решење је могуће јер неравноправан положај може да се оправда и квазимонополском улогом коју имају Гласник и Завод, а у смислу легалности да не постоји закон којем се ова одредба противи. Уосталом, специјални и накнадно донети закони имају приоритет над редовним“.

Сретен Угричић, директор Народне библиотеке Србије, која би на основу Нацрта закона о издаваштву требало да руководи Центром за књигу, предложио је да се новац за финансирање те установе прибавља из телевизијске претплате, из прихода Државне лутрије Србије и сличних извора. Угричић је рекао да је то модел по којем се финансира Филмски центар Србије и нагласио да не види због чега би кинематографија имала предност над књижевношћу и издаваштвом.

Председник Удружења издавача Србије Зоран Колунџија и секретар Српског удружења издавача и књижара, Вук Вукићевић сагласни су да закон о издаваштву не може да се прави без учешћа издавача и удружења из те бранше. Они су подржали захтев о искључивању одредбе о издвајању три одсто из прихода Завода и Гласника и затражили и да законски буде јасније одређена улога удружења у спровођењу културне политике у области издаваштва. Колунџија је предложио и да Центар за књигу Србије буде финансиран новцем који у државни буџет долази од ПДВ-а на књигу (осам одсто).