ПЕТИ ДАН ГЛАСНИКА НА САЈМУ КЊИГА

Енциклопедија друштвених наука, коју су приредили Адам и Џесика Купер, у преводу Предрага Марковића и Николе С. Крзнарића, јединствен је енциклопедијски подухват код нас које ће користити свим истраживачима у пољу друштвених наука и стога би требало да се нађе у свим библиотекама, истакнуто је приликом представљања тог Гласниковог издања на 55. међународном сајму књига у Београду, у петак, 29. октобра.
Професор Факултета политичких наука Чедомир Чупић, нагласио је значај те двотомне енциклопедије за његове студенте и похвалио одличан посао преводилаца који су се потрудили да отклоне многе недоумице.

Затим су на Гласниковом штанду представљена дела из колекције Гласник – Кабала коња пегазовског и Живот духа, које као урeдник потписује Јовица Аћин, а о којима су поред њега говорили Александра Манчић, Даша Духачек и Снежана Оташевић.

Уследило је представљање књига у Гласниковој библиотеци Уметност и култура, о којима је најпре говорио уредник Бранко Кукић. Највише речи било је о Речнику заљубљеника у Латинску Америку, овогодишњег добитника Нобелове награде за књижевност – Марија Варгаса Љосе. Преводилац тог дела на српски језик Милан Комненић указао је да је сваки писац који воли своју земљу дужан да je, сразмерно тој љубави, и критикује кроз своју књижевност. Он сматра да Љосина књига помаже сагледавању Латинске Америке на прави начин, јер говори о њена два лица – оном древном, Астека, Маја, Инка, Толтека, којег више нема, и овом новом које баштини културу европских освајача.
Бисерка Рајчић, преводилац дела Дневник писан ноћу Густава Херлинга Груђинског, говорила је о животу тог пољског писца, закључивши да је реч о делу које је права књижевна посластица. Управник катедре за француски језик на Филолошком факултету Јелена Новаковић говорила је о Антологији француског есеја, нагласивши да је приређивач Милан Комненић изузетно успешно обавио тежак посао да на једном месту сакупи већину стваралаца који припадају том правцу. Дело Војина Матића Детињство народа коментарисао је Жарко Требјешанин, који је истакао да је реч о делу човека заслужног за развој психоаналитике код нас и књизи која подсећа на нашу психоаналитичку традицију на коју можемо бити поносни. О књизи Црнa – Историја једне боје Мишела Пастуроа, говорио је њен преводилац Драган Бабић, који је нагласио да је реч о луксузној и изузетно важној књизи и похвалио издавача који је ово дело верно и ефикасно припремио за наше читаоце.

Завршетак прогама предвиђеног за овај дана обележило је предстaвљање нове Гласникове колекције Србија и коментари, коју уређује Горан Петровић, а чија издања су с нестрпљењем ишчекивана. Овој колекцији је пре неколико дана додељена награда УЛУПУДС-а за јединствен издавачки подухват.
Петровић је саопштио да је на овом пројекту учествовало много људи из најразличитијих области уметности и стваралаштва и да је реч о књигама које су специфично конципиране јер свака има најмање два аутора.
„Један је аутор основног, научног, текста, а други аутор је обично писац који је имао задатак да текст разигра и свака књига садржи и најмање педесетак илустрација“, рекао је Петровић.
Аутори Лексикона божјих људи Славољуб Марковић и Васа Павковић напоменули су да је реч о 49 прича различитих аутора писаних на трагу дела Божји људи Боре Станковића. Павковић је један од коаутора и Божанских ситница, коју је радио са Миланом Ђурићем. Он је објаснио да је реч о 30 лирских записа из природе, насталих широм Србије, у чијем је средишту живот и четири стадијума у животу лептира.

Књигу Рука, боја, храм, која говори о српском сликарству XIII века, стварали су Милета Продановић и Светлана Пејић, који су истакли да је њихова идеја била да позитивно кодирају два различита мишљења о истој ствари. Аутори дела Купите нешто и овде, које говори о веку рекламе су Владимир Пиштало и Миланка Тодић, која је сугерисала да се то дело може читати фрагментарно и да ништа у њему није научно, већ да тек треба да се проверава. Срђан Вучинић и Владимир Матијевић аутори су књиге о црном хумору у српском филму – Црно у колору. Матијевић је оценио да филм за припаднике његове генeрације није био само уметност већ и помоћ у васпитавању и одрастању, док је Вучинић закључио да је овај пројекат, због временске и просторне ограничености, извукао најбоље из аутора.
Уредник колекције Србија и коментари, Горан Петровић је најавио и књиге у припреми – о рокенролу на којој ће радити Михајло Пантић и Пеца Поповић, о иконографији Титовог доба коју ће припремити Предраг Марковић и Владимир Кецмановић, фудбалску посластицу о вечитом дербију из угла два супарничка навијача коју ће потписати Божо Копривица и Вуле Журић.